Zvezda je slavila u poslednjoj petoj utakmici finalne serije 67:60, pa su Podgoričani drugi put zaredom izgubili finale od najvećeg rivala 3:2 u pobjedama. Ovog puta je, ipak, sve bilo ljepše nego prije dvije godine – razlika nije bila ni približno velika kao tada (97:54), a i atmosfera je bila podnošljivija, vjerovatno i zbog uticaja nekadašnjih saigrača iz Budućnosti, Milojevića i Dejana Radonjića.
– Poslije poraza nikad nije lako, gledaš šta je moglo drugačije da se uradi… Kad sam došao, rekao sam da mi je najbitnije da ekipa da sve od sebe i da ćemo vidjeti za šta će to biti dovoljno. Ovog puta je bilo dovoljno za petu utakmicu, a mislim da smo u ovoj seriji imali šanse za brejk, kao i Zvezda u Podgorici. Nismo ih iskoristili, na kraju je presudio domaći teren i to što nismo ubacili šuteve kojima smo mogli da prelomimo meč – istakao je Milojević.
Nekada sjajni krilni centar je u januaru preuzeo klub u kojem je ostavio neizbrisiv trag kao košarkaš i malo mu je falilo da se vrati u Evroligu, gdje je „plave” predstavljao od 2000. do 2003. godine. Monako je bio nepremostiva prepreka u četvrtfinalu Evrokupa, i pored brejka na startu, a baš ta pobjeda u gostima nad Crvenom zvezdom je falila da se elita izbori kroz Evroligu.
– Da se sada završava sezona, mogao bih da kažem da sam zadovoljan. Kada sam preuzeo ekipu, imali smo 1:2 u Evrokupu i ne baš velike šanse za Top 8. Ušli smo u četvrtfinale, napravili brejk na strani protiv Monaka i vjerujem da bismo imali veće šanse da se revanš igrao u Podgorici, a ne u Ljubljani. Monako je kasnije pokazao da je preozbiljna ekipa, a drago mi je i zbog Zvezdana Mitrovića. O tom timu se dosta potcjenjivački govorilo u javnosti, da nisu ime, ali se pokazalo da imena ne igraju. Bili su defanzivno najbolja u Evrokupu, zato su i osvojili titulu.
Pitanja nisu bila neophodna, 44-godišnji Beograđanin je nastavio sa analizom.
– Poraz u posljednjem kolu od Mornara koštao nas je 1. mjesta, vjerovatno i još veće šanse u finalu. Da li mogu da budem nezadovoljan kad dobijemo 11 utakmica u ABA ligi zaredom i izgubimo dvanaestu, i to od Mornara? Ne mogu, a da mi je žao, to sigurno jeste.
Poraz u majstorici je teško pao ekipi.
– Svi momci su bili tužni, jer smo realno imali šansu da pobijedimo. Glave im kažu da je bila jako uspješna sezona, ali su svjesni da su imali priliku za brejk i na drugoj i na posljednjoj utakmici.
Možda bi sve bilo drugačije da je igrao Rid. Popularni Er Kanzas se povrijedio početkom 2. poluvremena četvrtog meča finala i nije mogao da pomogne ekipi.
– To je bio veliki hendikep. Neće igrati ni Kup, ako bude mogao možda bi nastupio u finalu plej-ofa. Kad je shvatio da ne može da igra majstoricu samo je plakao, to govori koliko je emotivno vezan za ekipu, kakva veza je napravljena između svih nas. Svima nam je puno stalo do ekipe, igrali smo lijepu košarku, pravu takmičarsku i nijednog momenta nismo odustali. Vraćali smo se iz teških situacija, jurili četiri razlike za četvrtfinale Evrokupa, uspjeli nekoliko puta i protiv Zvezde da se vratimo iz minusa. Ovo je borbena ekipa, koja se ne predaje – zaključio je Milojević.
