Tim Pera Johansona je šampionat završio sa dva poraza, jednim manje od novog šampiona Holandije i normalno je što se u glasu svih igračica osjeća i gorčina što nije uzeta medalja…
– Najbitnije je da smo ostvarile prvi cilj i izborile kvalifikacije za Olimpijske igre, ali žalimo zbog meča sa Španijom. Da smo osvojile bar bod, ko zna šta bi poslije bilo. Svima nam je krivo. Ne možemo sad sa sigurnošću da tvrdimo da bismo bile prve ili možda četvrte, ali bismo imale šansu za medalju. Nadam se da će nam se ovo vratiti kad bude trebalo – istakla je Despotovićeva.
„Lavice” su se okupile 18. novembra, rastale se na podgoričkom aerodromu 15. decembra. Provele su 27 dana zajedno, bile previše upućene jedna na drugu, ali to nije poremetilo atmosferu.
– Vidi se da smo dugo zajedno, da se svima ide na Olimpijske igre. To nam je svima glavni cilj, bile smo fokusirane na to i nismo imale vremena da mislimo o bilo čemu drugom. Uzgred, čim smo počele pripreme otišle smo u Njemačku, odigrale tamo jedan meč, poslije sa Norveškom, a onda je brzo krenulo i prvenstvo. Tada nas je uhvatila euforija, igrale smo utakmicu za utakmicom i nismo imale o čemu drugom da razmišljamo. Pri kraju smo, ipak, sve jedva čekale da se vratimo kući…
Despotovićeva se vraća u Mađarsku, a u Crnu Goru opet stiže u martu. Tada „lavice” čeka pakao – od 20. do 22. kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre protiv Norveške, Rumunije i Sjeverne Koreje, pa dvomeč sa Mađarskom za 1. mjesto u grupi 2 kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Lijevi bek je u Japanu pokazao da može da bude veliki adut.
– Uvijek može bolje, ali sam zadovoljna kako sam odigrala. Jedva čekam mart, da opet zaigramo zajedno. Čeka nas jako naporan turnir za Tokio, Rumunija i Norveška su prejake, ali ko zna šta sve može da se desi do tada. Najvažnije je da budemo zdrave i spremne, u tom slučaju ćemo imati veliku šansu.
Crna Gora je imala neobičan put u Kumamotou – namučila se protiv autsajdera Senegala i Kazahstana, odigrala uzbudljivih šest utakmica, od kojih je pet dobila, a izgubila je ubjedljivo samo od Rusije.
– Uvijek je početak na velikim takmičenjima težak. Kad je trebalo, odigrale smo dobro – protiv Mađarske, Rumunije, pa i Španije. Nažalost, kada smo povele četiri razlike pala nam je koncentracija, htjele smo odmah da završimo meč, da damo lake golove. Nismo reagovale kako bi trebalo. Protiv Mađarske, Rumunije, Švedske i Srbije smo pokazale da smo prava ekipa, da imamo karakter, a samo smo protiv Rusije podbacile, kada smo u 2. poluvremenu odigrale najgoru odbranu na prvenstvu – zaključila je nekadašnja igračica Budućnosti, koja je juče proslavila sedam godina od velikog uspjeha, evropskog zlata u Beogradu, kada je bila najmlađa u zlatnom timu Dragana Adžića.
