Prsti dvije ruke dovoljni su da se izbroje crnogorski košarkaški treneri koji su u posljednjih 10-ak godina radili širom Evrope.
Sada su, pak, aktivna samo četvorica – bivši selektori Dejan Radonjić i Duško Vujošević vode beogradske vječite rivale Crvenu zvezdu i Partizan, a preostala dva su u Francuskoj.
Poslije skoro 13 godina rada u Ukrajini, Zvezdan Mitrović je sreću pronašao na zapadu Evrope.
U finišu prošle sezone je preuzeo Monako umjesto zemljaka Sava Vučevića i uveo klub iz mondenskog ljetovališta u elitni rang nakon 24 godine.
Tamo će ga sačekati duel sa Šalonom, na čijoj je klupi već pet godina njegov sugrađanin iz Podgorice, Nikola Antić.
“Odigrali smo 11 utakmica, upisali 10 pobjeda i kolo prije kraja obezbijedili ulazak u elitu. Pro B liga je bila interesantna, kažu da je najbolja tog ranga u Evropi, sa puno atletski odličnih igrača, tamnoputih Francuza i Amerikanaca. Kao prvoplasirani smo direktno ušli u Pro A ligu, dok su timovi od 2. do 9. mjesta igrali plej-of. Interesantno je da nikada ekipa koja je bila druga nakon ligaškog dijela nije ušla u viši rang. Zbog toga je bila velika borba da završimo na 1. mjestu, a htio sam da to odradim na pravi način kako bih mogao i da vodim reprezentaciju Crne Gore na Univerzijadi u Južnoj Koreji. Nije bilo lako, iako smo imali možda i najbolju ekipu, ali smo ostvarili cilj”, prisjeća se Mitrović ulaska u francusku elitu na početku intervjua za „Vijesti”.
Čovjek koji je trenersku karijeru počeo u OKK Titogradu, potom bio pomoćnik u Budućnosti, te trener Mogrena i ukrajinskih klubova Himik, Krivbasbasket, Budiveljnik i Azovmaš, nije zaboravio da pomene prethodnika na klupi.
“Veliki dio posla je obavio Savo Vučević. Kada sam ja došao, Monako je bio drugi, sa samo pobjedom manje od vodećeg Tulona. Imao je neke nesporazume sa rukovodstvom i došlo je do razlaza, na njegovu žalost, a na moju sreću. To je tako u našem poslu. Sa Savom sam u dobrim odnosima, sa njim sam pričao i oko ekipe. Izašao mi je u susret i zahvalio bih mu se još jednom na tome”.
Iako je nakon 24 godine konačno član elite, Monako ne želi da bude samo puki učesnik Pro A lige.
“Gazda kluba je Ukrajinac koji je preuzeo klub kada je bio u Trećoj ligi. Monako je prvi u istoriji francuske košarke koji je iz godine u godinu išao iz ranga u rang. Sada su ambicije da se uđe u plej-of i da probamo da se domognemo nekog od evropskih kupova. To je za mene kao trenera, ekipu i sve ljude u klubu veliki motiv, ali ujedno i pritisak”.
Ekipa je znatno izmijenjena, došlo je osam novih igrača i pred Mitrovićem je dosta posla.
“Od prošlogodišnje ekipe ostala su samo dva igrača, na poziciji plejmejkera Darel Mičel i iskusni krilni centar Siril Akpomeda. Biće interesantno, jer je nova ekipa, treba da se uigra. Dogovorili smo trening utakmice sa mnogo ozbiljnim protivnicima. Kup počinje već 11. septembra, a prvenstvo 4. oktobra. Moramo da budemo spremni od 1. kola”.
Mitrović smatra da sastav kojim raspolaže može da ostvari ambicije.
” Pravimo ozbiljnu ekipu, budžet nam je osrednji za Francusku, ali ćemo se potruditi da uz kvalitetan rad dođemo do plej-ofa. Prvenstvo je specifično, dosta se razlikuje od ostalih evropskih. Dosta je atletski dobrih igrača, ali se ne igra košarka „trči i šutiraj”. Igra se na mali rezultat, sudije dosta puštaju „tuču” i na to se treba adaptirati. Forsiraju neki svoj stil košarke koji nije pretjerano uspješan u Evropi, jer nemaju ni velike budžete. Jedino Limož i još neke ekipe imaju bolje budžete, ali to nije ni približno u odnosu na evropske ekipe, a i porez je ogroman. Međutim, iz godine u godinu sve više igrača ide u NBA, a rezultati reprezentativnih selekcija pokazuju da se tamo možda igra i najbolja košarka. To možda nije košarka po našem ukusu, nije lijepa za gledanje, ali je teška. Bitno je da se ja kao trener što prije adaptiram, kao i stručni štab i ekipa”.
S obzirom na to da je dugo radio u Ukrajini, trebalo mu je vremena da se privikne na novu zemlju.
“Imao sam sreću što je u Monaku već bio plejmejker Mičel, koji je igrao u Ukrajini. Košarka je svugdje košarka. Sigurno je da u Francuskoj ima nekih specifičnosti na koje je trebalo da se priviknem, ali zbog toga ulažem u sebe da se što više edukujem. Zbog toga se savjetuješ sa kolegama, gledaš što više utakmica i probaš da svoj stil i ideju prilagodiš sistemu takmičenja. Kod mene u Ukrajini je bilo dosta Amerikanaca, igrača sa prostora bivše Jugoslavije, Litvanaca… Svi oni imaju svoju ideju, svoju školu košarke. Posao trenera je da ih što prije sklopi u jedan tim”, zaključio je Mitrović.
Licenca u Francuskoj je veliki problem za strance
Osim sklapanja tima za novu sezonu, Mitrović je morao da se bori i sa papirologijom, kako bi dobio potrebnu licencu.
“Najveći problem je licenca, jer izuzetno malo trenera je kroz istoriju dobilo mogućnost da radi u Francuskoj. Ne rukovode se zakonima FIBA ili Evrolige, ja imam obje licence, već se baziraju na svojoj školi. Njihov Sindikat trenera dobro čuva i štiti svoje članove, ali predsjednik saveza imao pravo da izda jednu licencu. Na osnovu svih tih dokumenata i činjenice da im je interesantno da i Monako igra u eliti, dobio sam Pro A licencu nakon dugo čekanja. To mi daje pravo da vodim ekipu, danas Monako, a u budućnosti možda i neki drugi tim u Francuskoj”.
Ukrajinska veza
Mitrović je na klupu Monaka došao po ukrajinskoj vezi. Vlasnik kluba je Sergej Djadečko, koji je živio u Kijevu i dobro zna njegove trenerske kvalitete.
“Djadečko je prije bio gazda Donjecka, prvaka Ukrajine. Njemu se sviđa stil košarke trenera sa prostora bivše Jugoslavije. Kod njega je dugo bio Saša Obradović, kratko i Vlada Jovanović, a i ja sam mu bio vječiti rival, jer smo često igrali finala kada sam bio trener Azovmaša, Himika i Budiveljnika. Kada je odlučio da promijeni Vučevića, izabrao je mene”.
Vjerujem da Budućnost može mnogo, volio bih da bljesne i neko sa naših prostora
Iako je bio u Francuskoj, pratio je igre i rezultate Budućnost Volija. Pred novu sezonu vjeruje da Podgoričani mogu dosta.
“Rano je još za priče, ali vidim da je ostalo nekoliko igrača iz prošle sezone. Stigao je Divou Džozef, koji je bio kod mene u Himiku prije dvije godine i izuzetan je šuter. Očekujem da će potpisati dobrog plejmejkera i da će sklopiti dobar tim. Trener Igor Jovović iza sebe već ima zavidno iskustvo i to je veliki zalog. Normalno, Crvena zvezda i Cedevita su favoriti, Budućnost je, u ovom trenutku, tu treća, mada još ne znamo kakvi će biti ostali timovi. Prošle sezone nije imala sreće u posljednjem meču sa Cedevitom, koji je odlučivao o plasmanu u Evroligu, što smo svi željeli. Nadam se da se ove sezone može to ostvariti, a vidim da su dovedena dva-tri mlada igrača. Pojavljuje se Ognjen Čarapić kao izuzetno talentovan plejmejker, dovedeni su Aleksa Ilić i Andrija Slavković. Ima tu još potencijala u Vasiliju Baćoviću i Mihailu Radunoviću. Volio bih da pored dobrog rezultata bljesne neko neko ime sa naših prostora, jer mislim da imamo kvaliteta i potencijala”.
Vođenje univerzitetske reprezentacije velika čast
Mitrović je nedavno predvodio reprezentaciju Crne Gore na Univerzijadi u Južnoj Koreji i to je, kako kaže, za njega bila velika čast.
“Velika čast je za mene bila da vodim univerzitetsku reprezentaciju Crne Gore, ali nažalost, spisak koji sam dobio na početku je bio potpuno drugačiji od ekipe koja je pošla. Žao mi je, jer je bilo dobro takmičenje, veliko iskustvo za momke koji su igrali tamo, ali i za mene. Momci su odradili odličan posao, dijelila nas je jedna lopta da prođemo dalje, protiv Rusije smo izgubili nesrećno, greškom zapisničkog stola. Žao mi je zbog momaka, pratile su ih povrede, a da je bio jedan ili dva igrača sa prvobitnog spiska, mislim da bismo bili konkurentni za medalju”, rekao je pomoćnik Luke Pavićevića na Evropskom prvenstvu u Sloveniji 2013. godine i bivši selektor B reprezentacije Crne Gore.
