Podgorica je ovo toliko dugo čekala i dočekala je.
I nije samo čekala Podgorica, čekala je Crna Gora, čekali su svi oni kojima je košarka sastavni dio života.
A dočekala je i ta “Morača” da konačno svaka njena stolica bude zagrijana nekih dva sata uz naravno povremena “hlađenja” kada plava armija natjera navijače da podignu svoje zadnjice i uvjere gospodina Džikića da ovo stvarno nije pozorište.
Proključala je večeras dvorana, bodrila je publika ove momčine od prve do posljednjee sekunde pa čak i onda kada su gubili što je rijedak slučaj u našim uslovima. Ali valjda su konačno shvatili da se tim bodri i kada nije sve onako bajno.
Poklonili su izabranici Aleksandra Džikića Podgorici ovo veče. Jer Podgorica je zaslužila da se ovih dana pominje i po nečemu drugom, a šta ćete ljepše od ove sportske priče prelivene cetinjskim šmekom i drskošću izvanrednog Petra Popovića.
Sjajna atmosfera za koju su zaslužni svi oni koji su večeras bili u dvorani, pa čak i one dame sa nekih desetak kilograma pudera i kilo karmina koje su vjerovatno mislile da večeras igraju Real i Barsa pa su se spremile da vide Ronalda. Ali i one su uglavnom bile na nogama i aplaudirale i kad treba i kad ne treba tako da su se ovog puta savršeno uklopile u cijelu predstavu. Između ostalog ima u ovom timu mnogo većih šmekera od Ronalda 🙂 .
Nije ljudi skupa ta karta od dva eura kada ovi momci igraju sa nekom Igokeom.
Ne razmišljajte o tome da će taj neki gazda biti bogatiji za taj dinar već da ovaj skup momaka zaslužuje vašu podršku na svakom meču.
Jer taj Nikola Ivanović svoj hleb mogao je da zaradi i u Španiji i u Italiji i u Francuskoj. Ali on je želio da u svom klubu, svom gradu, pred svojim ljudima dođe do trofeja. I zato se i vratio tu gdje jeste, uprkos velikim greškama koje je isti klub pravio upravo nad njim. Ali kao što vidite, postojala je prilika za popravni i ta se prilika iskoristila.
Sa koliko samo cetinjske ludosti je Petar Popović odigrao završnicu ovog polufinalnog duela. Koliko je samo taj isti Filip Barović želio da pomogne ovoj ekipi iako je rizikovao da možda upropasti sebi i narednu sezonu. Sjetite se samo koliko je taj Lendri koji ovdje ima zadatak samo da zaradi platu želio da pomogne ekipi u prvom meču.
Aleksandar Džikić izjavio je da ovakav spoj igrača nikada nije trenirao. Da su ovo momci koji imaju ogromnu želju za treningom. Na kraju krajeva svi su oni van terena ogromni prijatelji što je samo još jedan dokaz da je ovo hemija koja nije tek slučajnost.
I nikoga ne treba izostaviti. Ni kapitena Šehovića kojemu se svaki šut za tri poena mora oprostiti čak i onda kada na semaforu rezultat ostane isti – njegova borbenost ista je ma ko god bio protivnik. Šta tek reći za Gordića koji je na neki način i omogućio ovaj treći meč.
Kapa dolje i Nikolićima, Gibsonu, Doelmanu, Iliću pa čak i mladom Starovlahu koji je tokom sezone više puta u potpunosti iskoristio ukazano povjerenje.
Tačno je da je istorija ispisana ali postoji li neko ko sada vjeruje da je ovo sve?
Sada je sve moguće i sada je novi ispit za sve nas. Da nije bilo ovoga vjerovatno bi kuckali komentare kako su trebale pare za neke lude Amere kako bi se došlo do rezultata. Sada imamo našu djecu u većini i ovo je njihov film koji su sami režirali.
Oni su ti koji vam naravno ne moraju biti idoli, ali su sigurno primjer kako da sjutra sa ponosom prošetate gradom a da ogroman broj ljudi ima ogromno poštovanje prema vama.
I nemojte sjutra da ih pljujete ako ne uspiju biti prvi jer ste vi eto smatrali da oni to moraju da urade. Da li zaista bilo ko od nas treba da misli da trofej ABA Lige neko želi više od njih samih?
Oni su svoju mladost dali košarci i sigurni budite da su mnogo toga žrtvovali kako bi bili tu gdje jesu.
Na nas je red da ih još jednom podržimo i u finalu, ma ko god bio protivnik a onda šta god se desilo nastavimo to da radimo i u narednim sezonama. Sport mora da pobijedi sve, sport mora da pobijedi kriminal, vaše dijete treba da se raduje istinskim herojima koji krv ostavljaju na sportskim igralištima a ne ulici.
Ovo je večeras bila slika pobjede sporta i pobjeda ratnika koji su izgarali za pobjedu svog kluba. “Morača” mora da bude ovakva jer kao što to reče režiser ovog filma – “OVO NIJE POZORIŠTE”.
Hvala Vam momci, sada navijajmo za Mornar pa šta bude da bude. Oni su svakako naša naredna priča.
PS. Nije stvarno više fora “Budućnost popila Cedevitu”, dajmo nešto bolje 🙂
BUDUĆNOST VOLI – CEDEVITA 72:57 (11:17, 17:15, 17:14, 27:11)
