Vaso Bakočević je rođen 10.08.1989. godine u Risnu. Visok je 1.70 cm, dok je težak 70.31 KG. U dosadašnjoj karijeri imao je 30 profesionalnih borbi. Od toga zabilježio je 21 pobjedu, 8 poraza i jednom je bio ishod bez pobjednika. Nadimak ovog crnogorskog MMA borca je „Psihopata“. Trenira i živi u Beogradu.
Za početak razgoovra zanima nas kako ste se odlučili baš za MMA kao sport?
– Ja i knjiga se nikad nismo slagali, a da ne bih krenuo nekim pogrešnim putem kao većina mog društva odlučio sam se za sport, takodje sam bio i jako problematičan u školi, tačnije više ispred nje, pa sam sasvim slučajno na TV-u ugledao MMA meč sećam se Nick Diaz se borio i odmah sam se zainteresovao. Nakon mog prvog treninga u Beogradu rekao sam sebi to je to.
Ono što izaziva veliku pažnju jeste vaš nadimak „Psihopata“. Kako je on nastao?
– Hahaha. Upravo sam taj nadimak zaradio u školi, i posle se preneo i u ringu što izaziva veliku zaintersovanost kod publike, a veliki problem za protivnike. Naravno on nema veze sa mojim privatnim životom, ja sam jedan miran i primjeran mladić, koji taj nadimak koristi više radi šoa na borbama. Mada se nekad malo više zanesem.
MMA kao sport na Balkanu postaje sve popularniji kod ljudi. Kako komentarišete to i da li se družite sa ostalim MMA borcima van ringa?
– MMA polako postaje sve popularniji i za koji godinu će biti glavni i najpraćeniji sport uz fudbal na svetu. S obzirom da ne izlazim po klubovima, ne pušim, ne pijem, moj dan je jako dosadan, samo treniram i naravno družim se sa ostalim domaćim borcima čak sam sa nekim bivšim protivnicima u odličnim odnosima jer je ovo pre svega sport i iako pokušavamo u ringu ili kavezu jedan drugom glavu da otkinemo kada se to završi nema zle krvi i možemo da budemo prijatelji sa izuzecima naravno. Bilo je boraca koji su nule od čoveka van ringa i oni su mi posebna želja za mečeve kada bukvalno želim život da im uzmem.
Koliko imate tetovaža, planirate li još neku i šta one označavaju?
– Svaka tetovaža ima svoje značenje. Kao veliki patriota imam grb svoje države (prim. aut Crna Gora) na vratu, i većina svojih tetovaža posvetio sam familiji, a jedan deo nažalost preminulim prijateljima. Što se kaže tek sam krenuo, završio sam rukave sada na redu dolaze leđa. Veliki sam ljubitelj tetovaža tako da ne sumnjam da ću za koju godinu biti skroz istetoviran. Uopšte me ne zanima šta drugi misle i kako me doživljavaju, i onako špuštaju pogled kada me vide, tako da je sada kasno.
Da li ste nekada osetili strah od protivnika?
– Od protivnika se nikada nisam prepao. Ne postoji ni jedan čovjek na celoj planeti kojem ne bih stao na crtu, jednostavno za takav strah ne znam. Međutim u meču dosta stvari može da vam nanese strah kao na primjer kada sam se borio u najjačoj organizaciji u Evropi u Krakovu pred preko 20.000 navijača kada sam samo brinuo da se ne obrukam pred takvom publikom, a strah većinom protivnici imaju od mene, jer sam poznat da pravim problem na samom vaganju pre meča kada ih uhvatim za gušu da znaju unapred šta ih čeka kada uđu u kavez sa mnom.
Šta smatrate svojim najvećim oružjem kada uđete u ring?
– Mene odlikuje odlično rvanje, snažni udarci i odličan GNP (udarci u parteru, na podu) Poznat sam da mogu jako dosta batina da primim i da nastavim što smatram da je jedam od najbitnijih faktora u borbi, ali većinom protivnici brinu zbog moje desne ruke koja može da vas pošalje na spavanje u bilo kom trenutku meča.
Da li ste zadovoljni koliko mediji pridaju pažnju MMA borcima?
– Što se tiče medija, za sada sam zadovoljan kako se prati MMA, ali kada bi ljudi bili više upoznati sa sportom, i gledali na nas kao na sportiste-borce koji su svoj život dali za ovaj sport, a ne kao dva pitbulla koji ulaza u kavez da se bore do smrti, kako mediji znaju nekad da prenesu bio bih sretniji.
Koliko je MMA profitabilan sport i da li od njega može pristojno da se živi?
– Svaki početak je tezak, znam da je na prostoru Balkana, naši borci za svoje prve mečeve ne mogu preko 300€ da zarade i brzo odustaju, ali što se tiče mene, ja mogu da se pohvalim da sam sa 25 godina jedan od najplaćenijih boraca na Balkanu. Ja imam preko 30 profesionalnih mečeva, aktuelni sam nosioc tri šampionska pojasa i za naredni meč dobijam 7.000€ ne računajući bonuse i sponzore, tako da može i te kako dobro da se živi. Samo treba biti uporan i izdržati, a ne predati se posle prvog poraza kao što većna boraca radi i onda se „skrasi“ poslom u kancelariji za 200€ i mrze svoj zivot! Ja nisam takav.
Koliko časova trenirate dnevno i šta bi preporučili početnicima u ovom sportu?
– Kada se spremam za meč, to traje 8 nedelja, svaki dan po 2 treninga u trajanju izmedju 1-2 sata, odmor je bitan koliko i trening kao i ishrana i dijeta koje se držim da bih dostigao tačnu kategoriju u kojoj se borim. Nekada skidam i do 15-20kg za jednu borbu tako da mogu reći da mi je to najteži deo posla.
Kako analizirate narednog protivnika?
– Imam trenere koji gledaju borbe sledećeg protivnika, traze slabosti i polako sastavljamo taktiku. Ja ne tražim mnogo materijala i ne razmišljam puno o tome, meni je sasvim svejedmo sa kim se borim, nikad u životu nisam odbio meč sa nekim tako da mi je potpuno svejedno.
Koji su Vam ciljevi za budućnost?
– Aktuelni sam šampio sveta u organizaciji WFC, šampion MiX Fight Night u lakoj kategoriji i MFC šampion otvorene kategorije. Sledeći cilj mi je sampionski pojas najjače evropske organizacije KSW u kojoj sam jedini borac sa naših prostora i naravno nakon toga ulazak u najjaču organizaciju na svetu UFC.
Šta očekujete od narednog meča protiv Amerikanca Waylon Lowe?
– Kao i uvek očekujem pobedu i obećavam haos i nasilje za publiku koja zna šta da očekuje od mene svaki put kad uđem u ring.Waylon je doličan borac, bio je u UFC najjačoj organizaciji i prošao je dosta, ali ja sam mlađi 10 godina i imam više borbi i mnogo sam gladniji i ne postoji opcija da izgubim ovaj meč koji može da mi otvori vrata za ulaz u UFC što mi je glavni cilj za sada u karijeri.
Izvor – BUTASPORT
