Ako ne ostanemo doma možemo da se spremimo za gori scenario od onoga kakav je u Italiji. Ostaćemo bez svega. Zato apelujem, molim sve ljude da misle na bližnje, prijatelje, komšije.
Dijana Ujkić u strahu iz porodične kuće blizu Tuzi, u selu Sukuruć, poslala je snažnu poruku, prije vapaj, ubijeđena da će se svi dozvati u pameti poštovati život. Crnogorska reprezentativka stigla je iz Rumunije. Ubrzo nakon nje i sestra, takođe, rukometašica, sa Kosova.
“Sestra je bila u izolaciji dvije sedmice, svakodnevno se javlja medicinskom osoblju u bolnici, koje je pratilo njeno stanje. Za sad smo svi zdravi, hvala Bogu, samo da ostane na ovome i da se spriječi širenje korona virusa”.
Strah je prisutan, ali neće ugasiti želju za životom.
“Mogu slobodno bez ustezanja dakažem daje ovo što nas je pogodilo blizu katastrofe. Sad nikoga nema po ulicama. Da smo imali ovu pamet od početka. Nije mi jasno zbog čegase, svi oni koji prepoznaju simptome, ne jave zdravstvenoj ustanovi. Nema opravdanja, strah nije opravdanje. Na taj način čuvamo druge od sebe i sebe, naravno”.
Naša reprezentativka je pohvalila Vladu i Opštinu zbog pomoći koju dobijaju.
“Donesu nam sve što nam treba. Ali, nije nam frka zbog hrane, o tome ne mislimo, koliko dasmo od početka trebali da se čuvamo. Stvarno, ne ide mi u glavu koliko je samo nemarnosti, neznanja i straha kod ljudi. Sve to je uticalo na ovo stanje. Za jednu noć 15 ljudi! Bili smo u šoku kada smo čuli”.
Ujkići imaju živo, a majka, ispričala je Dijana, po potrebi izađe, ali na kratko.
“Sjedimo kući. Razmišljamo šta je sljedeće. Vjerujte mi, uhvatim sebe u razmišljanju daje sve ovo ružan san. Ali, nije ružan san. Mislim na starije ljude, koliko je samo za njih sve ovo opasno”.
Naša rukometašica pokušava da vježbama održi zdrav duh.
“Radim to što stignem, ne smijem tijelo da uspavam”.
Pri kraju razgovora naša ,,lavica je ponovo uputila apel:
“Sad možemo da vidimo koliko vrijedi život. Sve, možda, ima cijenu, ali ne i život Moramo glavu da sačuvamo. Molim vas, ostanite kod kuće”.
