Novi trener Budućnosti Slobodan Piksi Lefteris Subotić prvi put u karijeri radiće u zemlji u kojoj je rođen.
Čelnici Podgoričana odlučili su se da poverenje ukažu čovjeku iza koga je ogromno iskustvo. Šezdesetdvogodišnji Subotić je imao sjajnu igračku karijeru, kasnije i trenersku. Košarkom je opijen i dalje. Tokom igračke karijere branio je boje Olimpije i Arisa, a u dresu popularnih „ratnika“ iz Soluna ostvario je najveće uspjehe na radost majke koja je Grkinja.
Za sedam sezona koliko je igrao za Aris (od 1986. do 1993. godine) osvojio je deset trofeja – pet titula šampiona i pet trofeja namenjenih najboljem u Kupu te zemlje.
Nešto stariji ljubitelji košarke dobro se sećaju sjajne generacije Arisa čije su boje pored Subotića, branili Nikos Galis i Panajotis Janakis, a trener je bio Janis Janidis. Navijači Partizana i Arisa pamte 1988. godine, kada su oba kluba izborili plasman na finalni turnir tadašnjeg Kupa šampiona u belgijskom Ganu. Partizan je u polufinalu poražen od Makabija, Aris od Filipsa iz Milana, a u borbi za treće mjesto Beograđani su pobijedili grčki tim.
Subotić je igračku karijeru završio 1993. godine kada je prihvatio ponudu da postane asistent u Iraklisu. Godinu dana kasnije, postao je prvi trener. Uslijedio je čitav niz klubova koje je vodio – AEK, Aris, Panatinaikos, Panionios, PAOK, Olimpijakos, Džesi, Roseti, Split, Cedevita, Olimpija, Al Rijad iz Libana. Bio je i selektor reprezentacije Slovenije od 2001. do 2003. godine, kao i reprezentacije Libana.
“Teško je izabrati koji trofej je najdraži. Međutim, emotivno sam vezan za Grčku jer je to domovina moje pokojne majke. To je država u kojoj sam proveo 20 predivnih godina“, rekao je na početku razgovora za Sport Klub Slobodan Subotić i nastavio:
“Aris je naravno posebna priča. Osvojio sam deset trofeja kao igrač i Kup Radivoja Koraća kao trener. I danas pomno pratim rezultate Arisa i radujem se svakom uspjehu tog kluba. Aris mi je u srcu i kada bih mogao da biram volio bih da karijeru završim u Arisu. Što bi se reklo ja sam ratnik u srcu“.
Posle velikog uspjeha i osvajanja Kupa Radivoja Koraća, takmičenja koje je tada imalo međunarodni karakter, Subotić je stigao u Panatinaikos. PAO je bio u velikoj krizi. Mediji su pričali i pisali da je stvoren kompleks i gubitnički mentalitet u klubu. Titula se čekala 14 godina. Nju je u trofejnu salu donio upravo Subotić.
“Ta titula mi je izuzetno, izuzetno draga. Baš zbog priče koju ste naveli. Panatinaikos je dugo čekao titulu. Navijači su izgubili strpljenje, a ništa bolja nije bila ni medijska slika. Kada smo stigli do trona svi su bili oduševljeni, a ja ponosan do neba,” rekao je Subotić i dodao:
“Godinu dana kasnije ponovo smo osvojili titulu. Navijači su bili u transu jer smo u finalu pobijedili Olimpijakos, a svima je jasno o kakvom se rivalstvu radi. Uz to, titulu smo osvojili u majstorici pred navijačima Olimpijakosa. Meni je naravno duša bila puna, ali ipak se više radujem i dalje prvoj tituli koju sam osvojio sa Panatinaikosom.”
Subotić je kasnije vodio Panionios, reprezentaciju Slovenije, a onda je kao grom iz vedra neba odjeknula vijest da je preuzeo Olimpijakos. Bilo je to 2002. godine. Na pitanje kako su mu navijača Panatinaikosa to oprostili, odgovara:
“Nikako. Bilo je baš nezgodno kada smo imali međusobne duele. Gađali su me jajima, upaljačima, ma sve što im se našlo pri ruci išlo je ka meni, ali…“
Period proveden na mjestu selektora Slovenije ne pamti po dobrom. Slovenija je na Evropskom šampionatu u Turskoj bila na 15. poziciji, a dvije godine kasnije u Švedskoj na 10.
“Pitali ste me da biram koja mi je titula najdraža. Nisam mogao. Ali, kada su dobra i loša iskustva u pitanju to mogu. Slovenija je loše iskustvo. Kada kažem Slovenija mislim na period dok sam bio selektor. Nisam se najbolje snašao. Dugo sam bio odsutan iz slovenačke košarke i nisam znao kakvi su odnosi. Mnogi igrači su otkazivali pozive jer nisu želeli da igraju sa drugima na koje sam takođe računao. I tako, sklapali smo kockice, nismo imali hemiju, a onda nema ni rezultata,“ naglasio je Subotić.
Novi izazov Subotića očekuje u Budućnosti. Ciljevi tima iz Podgorice su dobro poznati, a popularni Piksi je spreman da odgovori na njih.
“Budućnost je veliki izazov za mene, a kao ratnik u duši nastojaću da formiram tim koji će se u svakom meču ponašati ratnički, koji će se boriti po principu svi za jednog, jedan za sve. Primarni zadatak je da u narednom periodu sastavimo ekipu koja može da odgovori velikim ciljevima i ambicijama. Dobro je što Budućnost u sastavu već ima mnogo kvalitetnih igrača i mnogo ekstra talentovanih momaka. Naravno, biće i pojačanja jer su ciljevi Budućnosti jasni. Govorim o duploj kruni u Crnoj Gori, o ponovnom plasmanu u Evroligu, o dobrim i kvalitetnim partijama na evropskoj sceni.”
“Pratio sam Budućnost prošle sezone i ne slažem se da se sezona može ocijeniti kao loša. Podgoričani su osvojili duplu krunu, stigli su do finala ABA lige, pružili koliko su mogli u elitnom takmičenju, a jako je bitno uzeti u obzir da su bili nova ekipa u Evroligi. I pored toga na pleća su bacilli gigante kakvi su Real, CSKA, Barselona…. Sa mnogo optimizma i entuzijazma čekam nove izazove i iskušenja”.
Da li bi igrači Budućnosti u bliskoj budućnosti mogli da dobiju nadimak “ratnici” koje nose igrači Arisa iz Soluna.
“Nadimak nije bitan. Ali bih volio, želio i težiću tome, da ekipa bude ratnički orjentisana, da na svakom meču pruži i poslednji atom snage, kako bi po izlasku sa parketa mogli da se pogledamo u oči i kažemo – bolje od ovoga nismo mogli,” naglasio je Subotić.
Subotić je osvojio dvije titule u Grčkoj, obje sa Panatinaikosom i jedan Kup Grčke sa Olimpijakosom. Dva puta je proglašen za najboljeg trenera u Grčkoj. U Libanu je osvojio tri titule. Međutim, gotovo je izvesno da mu je najdraži trofej Kup Radivoja Koraća koji je osvojio sa Arisom 1997. godine.
