Od Brskova u rodnom gradu, preko BSK Borče i Partizana, do najvećih evropskih liga i velikih klubova – Mančester sitija, Fiorentine i Atletiko Madrida.
Velika karijera Stefana Savića od prošlog ljeta se nastavila u još jednoj kvalitenoj ligi, pošto sada kao kapiten brani boje turskog velikana Trabzonspora. Kada se u 35. godini osvrne iza sebe mnogo je stvari na koje može da bude ponosan.
“Nije lako u modernom fudbalu dugo ostati i u jednom klubu, a još je teže opstati dugo u fudbalu uopšte. Međutim, imao samo priliku da budem dio Sitija, zatim tri godine Fiorentine, pa devet Atletiko Madrida. Srećan sam zbog toga i veoma zadovoljan, jer kada se okrenem unazad, mislim da sam uradio dobar posao”, poručio je Savić za “Trabzonspor magazin”.
Crnogorski fudbaler na velikom nivou igra više od 15 godina, a kako kaže kod njega talenat nije bio najvažnija stvar za uspjeh.
“Možda nisam bio jedan od najtalentovanijih fudbalera, nikada to nisam bio, ali uvijek sam bio onaj koji najviše radi. Uvijek sam davao sve od sebe, uvijek sam se borio do posljednje kapi krvi”, istakao je Savić.
Bio je šampion Engleske i Španije, a sa Atletikom je igrao i finale Lige šampiona, osvojio Ligu Evrope i Superkup Evrope…
“Sve što sam do sada osvojio bilo je isključivo plod rada. Kod Dijega Simeonea u Atletiku sigurno nećete igrati ako ne radite maksimalno. Njegov sistem se zasniva na filozofiji u kojoj nema mjesta za one koji ne rade. Ja sam se u tom sistemu borio za svaku sitnicu i nikada nisam prestao da radim”, objasnio je štoper “sokola”.
Nakon svega kaže da ne žali ni za čim u životu.
“Tako je, griješio sam, ali sve te greške su me nečemu naučile. Čak i da ponovo počnem karijeru, ne bih ništa uradio drugačije. Jer sve ono što sam proživio dovelo me je do tačke na kojoj sam danas”.
Znam da me rivali ne vole, ali ne dam na svoj dres
Objasnio je i borbeni stil koji ga krasi kroz cijelu karijeru.
“Znam da me rivali često ne vole zbog mog borbenog stava na terenu. Ali uvijek se borim da zaštitim dres koji nosim, tim kojem pripadam i ljude koji su uz mene. Moja životna filozofija je da ne dam nikome da dira ono što je moje. U fudbalu i u životu, nikada ne bih dozvolio da se uništi ono za šta se borim”.
A, rivali su mu bili i najveći u ovom vijeku, među najvećima u istoriji – Lionel Mesi i Kristijano Ronado, i to u trenutu kada su bili na vrhuncu velikih karijera u Barseloni i Realu.
“Ronaldo je bio neumoljiv u šesnaestercu, dok je Mesi imao posebnu fudbalsku inteligenciju. Igranje protiv njih me je unaprijedilo. Takođe, igrao sam i protiv Karima Benzeme, Nejmara i Roberta Levandovskog i od svih sam nešto naučio”.
Koje utakmice ne zaboravlja?
“Pobjeda protiv Real Madrida u Superkupu 2018. godine bila je jedan od najsrećnijih trenutaka mog života. Najteži je bio poraz od istog kluba poslije penala u finalu Lige šampiona 2016. godine”.
Trabzon kao Atletiko – sam protiv velikana
Poslije skoro decenije provedene u crveno-bijelom Savić je stigao u Tursku, a nakon prve sezone koja je zbog povreda bila daleko od idealne, kockice su se posložile od ovog ljeta – Trabzonspor je u vrhu sa samo jednim porazom, a ispred su samo Galatasaraj i Fenerbahče.
“Trabzonspor me podsjeća na Atletiko Madrid. I po istoriji i po uspjesima imaju mnogo sličnosti. To je bio jedan od razloga zbog kojih sam došao”.
Objasnio je te sličnosti.
“U Španiji sam bio dio tima koji je izlazio na crtu Real Madridu i Barseloni i osvajao trofeje. Ovdje je Trabzonspor kroz istoriju predstavljao ostatak Anadolije protiv istanbulskih velikana Fenerbahčea, Galatasaraja i Bešiktaša i iz tih rivalstava osvajao titule. Zato mislim da Trabzonspor ima sličan duh kao Atletiko Madrid”.
O fudbalu u Turskoj kaže.
“Ulaže se mnogo – grade se veliki stadioni, dolaze velika imena, ulaže se ogroman novac”, naglasio je Savić.
Ipak…
“Moram da kažem da ponekad suđenje nije na nivou lige. Na primjer, prošle godine derbi Galatasaraj – Fenerbahče vodio je sudija iz druge lige. Odradio je sve bez ikakvog pritiska, donosio odluke isključivo na osnovu pravde i svi su prihvatili njegove odluke. To je ono što mi tražimo – da sudije sude jednako, bilo da igramo u Istanbulu, Trabzonu ili bilo gdje. Kada to ne vidite, normalno je da dolazi do reakcija. Mogu da kažem da su neke sudijske odluke ispod kvaliteta same lige”.
Zbog Neste broj 15
Objasnio je i kako se odlučio da kroz karijeru nosi broj 15 na dresu.
“Dugo nosim taj broj, a sve dolazi od broja pet koji je nosio Alesandro Nesta, fudbaler kojem sam se kao dijete divio. U mom prvom timu broj pet je već bio zauzet, pa sam uzeo 15 i od tada igram samo s njim na leđima”.
Odabrao je i idealnih 11.
Van der Sar – Kafu, Vidić, Nesta, Maldini – Ronaldinjo, Zidan, Ćavi, Mesi – Ronaldo Nazario de Lima, Kristijano Ronaldo.
Vijesti.me
