Marko Simonović, centar Mega Bemaxa, pružao je vrhunske partije ove sezone pa prema ocjenama mnogih stručnjaka se ne postavlja pitanje da li će, već kada će stopama nekih prethodnih talenata koje je u Megi brusio trener Dejan Milojević, krenuti put NBA lige.
Više od statističkih parametara, koji mu i te kako idu u prilog (16,2 poena i 7,6 skokova po meču), Simonović je sa svojih 210 centimetara plijnio brzinom, lakoćom kojom se kretao, skočnošću i odrazom, demonstrirajući sav repertoar prototipa modernih centara:
– Ne volim da govorim o sebi, već da se dokazujem na terenu. Ali, da budem iskren, i do mene su doprli komentari da sam mnogo napredovao od kada sam počeo da radim sa Dejanom Milojevićem, o kome imam samo riječi hvale – počinje priču Simonović i dodaje:
– Od momenta kada sam došao u Megu ukazano mi je povjerenje. Dobio sam veliku minutažu, prostor da se razvijam, a sa time je skočilo i moje samopouzdanje. Sa ove tačke gledišta, najbolji potez koji sam u karijeri napravio je bio dolazak u Megu. U značajnoj mjeri sam unaprijedio svoj napadački potencijal i vjerujte mi, sve to je posledica rada sa Dejanom Milojevićem. Zahvalan sam mu na svemu čemu me je naučio. Igračka je legenda, posvećen je svom poslu veoma, pa zato i pravi izvanredne rezultate – počinje priču Simonović, koji je iz Cedevita Olimpije stigao na dvogodišnju pozajmicu u Megu.
Razvojni put Simonovića bio je poprilično zanimljiv. Košarku je zavolio i počeo da igra uz stariju braću već sa sedam godina, a idola i košarkaškog uzora našao je u komšiluku:
– Rođen sam u Kolašinu, a jedini košarkaš koji je iz Kolašina napravio zavidnu karijeru je Vlado Šćepanović. Zato i ne čudi što sam se u mladosti ugledao na njega. Imao sam priliku da ga upoznam u djetinjstvu i zaista sam ga obožavao kao košarkaša. Dobio sam mnogo savjeta od njega a dva sam dobro zapamtio. Prvi je da treba da me zanima samo sport, a drugi je da mi ciljevi budu najveći mogući. Time se i danas rukovodim – kaže Simonović i potom prepričava anegdotu zbog koje je toliko volio nekadašnjeg asa Budućnosti, Partizana, Panatinaikosa, Efesa… i reprezentacije:
– Po Kolašinu i klubu Gorštak u kom sam i ja trenirao su kružile razne priče o njemu. A, možda i najpoznatija je ona kada je jedne zime snijeg u Kolašinu napadao pola metra. Vlado Šćepanović je i po takvom vremenu izašao na teren. Ponio je loptu i lopatu. Prvo je sam čistio snijeg više od sat vremena, a onda i po takvom vremenu trenirao još dva sata. Pričalo se i da su njegova braća bila mnogo veći talenti za košarku. Vlado je u ranom djetinjstvu trenirao fudbal, pa kad se prebacio na košarku zaostajao je za njima u igračkom smislu, pa su ga zadirkivali i podsmijevali mu se. Ali, snagom svoje volje i velikom upornošću daleko ih je nadmašio i napravio vrhunsku košarkašku karijeru. Odrastao sam na tim pričama, to je za mene bila velika škola i pokazatelj da se upornošću može postići mnogo.
Simonović je posle Gorštaka karijeru trebalo da nastavi u Budućnosti, ali se ipak već sa 14 godina preselio u Italiju. Sa selekcijom ekipe Torina do 20 godina osvojio je titulu šampiona i potom u prvoj seniorskoj sezoni prešao u redove Sijene, koja se takmičila u drugoj italijanskoj ligi. Poziv iz Podgorice je ponovo stigao, ali je Marko ipak izabrao onaj koji je došao iz Ljubljane.
– Ta godina u Olimpiji je bila puna uspona i padova. Igrali smo u tri takmičenja, nije bilo dovoljno vremena za adekvatan trening, a odigrali smo preko 80 utakmica. Na kraju smo se sa Krkom borili za opstanak i ispali iz lige. Uslijedila je fuzija sa Cedevitom, a novi menadžment je raspustio praktično sve igrače, a samo smo Jusuf Sanon i ja poslati na pozajmice. Ponoviću još jednom, dolazak u Megu za mene je bio najbolji mogući slijed događaja, rekao je Simonović za klupski sajt.
Mega se ove godine žestoko borila za opstanak. Status ABA lige još nije poznat usled problema sa korona virusom, a ostalo je da se odigra poslednje kolo ligaškog dijela:
– Pripremni period bio je fantastičan i ulivao je nadu da ćemo se boriti za gornji dio tabele. Na Bahamima smo sa Univerzitetom Teksas Tek, finalistom NCAA šampionata odigrali dvije sjajne utakmice, jednu izgubili tijesno, a drugu pobijedili. Dobili smo Darušafaku, Karšijaku, AEK, ozbiljne ekipe. Ali… naš najstariji igrač je Edin Atić rođen 1997. godine. Bili smo ubjedljivo najmlađa ekipa i taj nedostatak iskustva nas je koštao mnogih utakmica. Dosta mečeva smo izgubili na jednu loptu. Ipak, dolazak Perija nas je stabilizovao, počeli smo mnogo bolje da igramo i uspjeli smo da se spasimo poslednjeg mjesta. Ali, kako smo igrali u drugom dijelu sezone mislim da smo zaslužili više.
Marko Simonović trenutno je u rodnom Kolašinu, gdje čeka dalji razvoj situacije:
– Imali smo sastanak u klubu gdje nam je rečeno da do daljnjeg neće biti treninga. U poslednji čas sam krenuo za Crnu Goru i posle četiri i po sata čekanja na granici sam uspio da uđem u zemlju. Puštali su samo crnogorske državljane, ostale su vraćali nazad. Kontrole su bile detaljne, a ja sam morao da se javim doktorima. Iako nemam bilo kakvih simptoma, u obavezi sam da budem u karantinu 14 dana i toga se pridržavam.
Simonović otkriva i da je u kontaktu sa brojim prijateljima iz Italije, gde je situacija dramatična:
– Za četiri godine koliko sam proveo u Italiji naučio sam jezik, stekao mnogo prijatelja i Italija mi je ostala u srcu. Činjenica je da je situacija u Italiji alarmantna, a ono što im ne ide u prilog je podatak da Italijani sada i paniče više nego što je potrebno. Javljaju mi da je vojska na ulicama, a ako izađu napolje mogu da dobiju robiju. Iskreno se nadam da će se sve uskoro završiti i da će se izbjeći još teže posledice.
O svojoj karijeri u budućnosti Simonović trenutno ne razmišlja, ali i ne krije ono o čemu mašta:
– Jedino što mogu da kažem da sam posle par dana pauze u utorak počeo da treniram po instrukcijama našeg kondicionog trenera Marka Sekulića. Kako će se završiti ova sezona i da li će se košarka igrati teško je reći, ali ću se potruditi da budem spreman za svaki scenario. Ugovor o pozajmici sa Megom imam na još jednu godinu pa ćemo vidjeti. A, ono što je moj san je da jednog dana zaigram u NBA ligi. Čuo sam da postoje priče oko mog drafta, ali vidjećemo. To je ono što bih najviše volio, to bi bilo ostvarenje sna i ispunjenje cilja koji sam sebi postavio kad sam počeo da treniram – zaključio je Simonović.
