Jedan od najboljih vaterpolo golmana na svijetu Denis Šefik rekao je da njegov angažman za reprezentaciju Crne Gore nije ispao ni blizu dobar onom očekivanom.
Denis je dijete Partizana. Učenik je slavne škole vaterpola na Banjici. Na početku karijere je možda bio i nestrpljiv, pa je rano napustio crno-bijeli brod. Oprobao se u Bečeju, pa se ponovo vratio u matični klub, da bi u hercegnovskom Jadranu svima pokazao od kakvog je materijala satkan.
“Taj Jadran je imao najviše uticaja na moju karijeru”, ističe Šefik.
Postao je i čudotvorac na golu, prava hobotnica. Ubrzo je prigrabio „jedinicu“ SCG. Smatra da je finalna utakmica sa Hrvatskom (10:9) na EP 2003. u Kranju bila presudna za njegovu karijeru.
“Bilo je to posle raspada SFRJ, prvi meč za zlato sa njima. Znali smo da možemo mnogo da dobijemo, ali i da izgubimo. Svi koji me prate sećaju se da sam sedam-osam sekundi pre kraja odbranio šut Hiniću sa stative. To mi je bila najveća odskočna daska u karijeri.”
Priznaje Šefik da su ga Crnogorci zvali još 2006, kada su se posle referenduma osamostalili. Nakon što je okončao igranje za reprezentaciju Srbije, poslije Olimpijskih igara u Pekingu, Šefik je dobio poziv od crnogorskog vaterpolo vođstva.
“Posle onoga što sam doživeo u Pekingu, gde nisam zaslužio da tadašnji selektor Udovičić ima takav odnos prema meni, shvatio sam da sam završio u reprezentaciji. Setio sam se da sam u Jadranu napravio ime, a imao sam i osećaj da im dugujem, da su zaslužili da branim za njih. Samo nije ispalo ni blizu kako sam planirao. Čak je bilo veoma loše po mene”, priča mirnim glasom Šefik.
Novosti
