Koliko god da je četvrtfinale Olimpijskih igara rezultat za poštovanje, kada se na najvećoj sceni dođe do završnice, sportski je nadati se, očekivati i željeti još više.
Crnogorske rukometašice, ova generacija u kojoj je devet olimpijskih debitantkinja, pritom, imaju i „teret” iz Londona, neizbježno je poređenje sa 2012. godinom.
Ne porede se kvalitet i okolnosti, već šansa da se ponovi nešto slično.
Marina Rajčić je jednu takvu šansu zgrabila, može li još jednu, u duelu sa Rusijom (2.30 iza ponoći po našem vremenu).
„Ono što sam sigurna – ovaj tim će ‘izginuti’ na terenu, nećemo dozvoliti da ne damo sve što imamo, kakav god rezultat da bude. Biće jaka utakmica i velika borba. Jedva čekam”, kaže Rajčić.
Mnogo oscilacija su imale „lavice” u grupnoj fazi, imale periode odlične igre, a periode početničkih grešaka, posebno u napadačkom dijelu…
„Prvih 30 minuta protiv Norveške i posljednjih 15 protiv Holandije su naša najbolja izdanja. Kada bi to spojile… Možemo li? Naravno da možemo”, ističe Rajčić.
Rusija je olimpijski šampion, brani zlato iz Rija, u Tokio je došla po još jedno.
„Velika ekipa, jaka na svim pozicijama. Ako zatvorimo bekove mislim da ćemo biti na dobrom putu. Naša odbrana je ključ, moramo da uvedemo utakmicu u ritam koji nama odgovara. Sa kojom god ekipom da smo trčale i trkale se, nismo bile na nivou… Ovo je prilika da igramo kako znamo, baš kao te 2012. godine, da nam je odbrana najbitnija”, kazala je Rajčić.
