Danas je 9 godina od velike željezničke nesreće koja se 23. januara 2006. godine dogodila u Bioču, 10 km sjeverno od Podgorice, u kojoj je život izgubilo 47 ljudi, a preko 200 je povrijeđeno.
Jedan od putnika u tom vozu bio je i Nikola Vučević, danas as NBA ligaša Orlando Medžika i član crnogorske košarkaške reprezentacije.
Nik je u intervju-u za američki ”Orlando Sentinel” govorio o ovom tragičnom događaju:
”Svaki put kada vidim voz , pomislim na tu nesreću.”
Nikola, tada 15-godišnjak, i njegov otac Borislav, prošli su samo sa posjekotinama i modricama.
”Imao sam mnogo sreće. Bilo je zastrašujuće. U tim momentima ne znaš da li ćeš ostati živ. Sada na život gledam iz potpuno drugog ugla, mnogo ga više cijenim i ne uzimam ga zdravo za gotovo.”
Vučević se sa ocem vraćao u Bar sa košarkaškog kampa u Kolašinu, kada je voz nekontrolisano brzo počeo da se kreće šinama. Kasnije je utvrđeno da su otkazale kočnice.
Vučević je rekao da je još na početku puta bilo jasno da nešto nije u redu. Željeznički radnici su odraslima govorili da postoji problem, pripremali su ih za sudar. Nikola se sjeća da je pomoćni trener druge grupe košarkaša rekao da je voz ”van kontrole”.
”Nastala je opšta panika u vozu. Pokušali smo da povučemo i kočnicu za slučaj opasnosti”, prisjeća se Nikola. ”Kada smo krenuli nizbrdo bilo je jasno da nešto nije u redu. Umjesto da se krećemo do 50 km/h, voz je išao preko 100 km/h, prebrzo…”
Nikola je rekao da su se on i njegov otac nalazili u prvom ili drugom vagonu kada je voz izletio sa šina. Nakon udara, njegov vagon se kotrljao niz liticu i nekim čudom se zaustavio na točkovima, dok su ostali vagoni bili prevrnuti sa strane ili naopačke, što je na nepristupačnom terenu znatno otežalo spasilačke akcije.
”Ne znam koliko dugo sam ostao da ležim. Bio sam pogubljen, boljela su me ramena i imao sam nekoliko posjekotina. Kada sam došao sebi, prvo sam pomislio na mog oca. Kada sam vidio da je dobro i da pomaže drugim ljudima, pao mi je kamen sa srca.”
”Zaustavili smo se na samo nekoliko metara od Morače. Tu je bila provalija od preko 30 metara i nema šanse da bismo preživjeli taj pad.”
Vučević je rekao da je nakon te nesreće veliki broj njegovih saigrača pretpio traume, i da, i pored velikog talenta, dosta njih nikad više nije igralo košarko na visokom nivou.
Ovo doba godine i vozovi Nikoli vraćaju ružne uspomene:
”To je nešto što nikada neću zaboraviti”, zaključio je Vučević.
