Lijepi dani tek čekaju porodicu Rajčič, našu reprezentativku Marinu i njenog supruga Vladimira.
Naša ,,lavica“ ima(la) je najljepši povod za pauzu od terena i lopte, u januru će se ostvariti kao majka.
“Uživam. Osjećam se dobro, šetam, družim se sa porodicom i prijateljima, za sve imam vremena. Vrijeme je prvi put moj saveznik”, kazala je golmanka Budućnosti i crnogorska reprezentativka.
Za novu ulogu se priprema. Sa dobrom energijom, okruženjem i pažnjom, Marina provodi dane bez stresa.
“U početku je bilo uzbudljivije, navikavamo se na novu ulogu. Normalno funkcionišem, završavam obaveze, a vjerujem da ću u četvrtom, petom mjesecu početi malo sa vježbicama. Opuštena sam, ponašam se prirodno, ne opterećujem se, jer želim da uživam u svakom danu. Neću da ovaj period pamtim po stresu. Promjene će nastupiti onda kada stigne beba, a do tada možemo još uvijek da planiramo i završavamo obaveze. Ono što je izvjesno: vrijeme leti, tri mjeseca su već prošla, a januar će brzo da dođe”.
Okruženje je brižno, ponekad i previše.
“Pogotovo moj muž je brižan, vodi računa da ništa ne radim, a ja se borim. Vidim veliku sreću u našim porodicama. Moji čekaju prvo unuče. Zaista je veliko uzbuđenje, možda sam i ja pomalo nestrpljiva. Ali kao što sam rekla, vrijeme brzo prolazi, za čas će januar…”
Od ritma života ne bježi, u kontaktu je sa koleginicama.
“Čujemo se i gledamo. Neke od njih su otišle, srećna sam što sam ih ispratila i vidjela. Eto, još malo počinju pripreme, brzo će se okupiti”.
Marini nedostaju sportske obaveze, ali joj nije teško da se ušuška. Vlada vremenom, što je još jedna dobra promjena.
“Neobično je, svi rade, a ja odmaram. Nedostaju mi aktivnosti, nijesam navikla na ovoliku vremensku komociju, ali sam i srećna zato što konačno mogu da isplaniram odmor, druženje sa familijom, prijateljima i to kada oni mogu”.
Prati dešavanja sa i van terena.
“Otkazan je završni turnir, situacija je teška, niko ne zna, zbog virusa, da li će se uopšte igrati Liga šampiona. I to je stresno, zato nikome nije lako. Sportisti nijesu navikli da odmaraju i da su bez obaveza. Žao mi je što je otkazan turnir, ali smatram, s obzirom na to da su se mnoge ekipe promijenile, neke dobile na većem kvalitetu, a neke su slabije, da ne bi bilo to relevantno.U neku ruku mislim da su donijeli pravu odluku i da će se sada ekipe skoncentrisati na narednu sezonu. Zaista se teško skoncentrisati na dva fronta. Nije prirodno da se igra u septembru sve to”.
Marinina Budućnost je angažovala nekoliko pojačanja, neke djevojke su otišle.
Kakva je Budućnost?
“Smatram da imamo dobar tim. Na bekovskim pozicijama više nemamo mlade i neiskusne igračice, sad su tu iskusnije sa medaljama i trofejima. Mislim da imamo dovoljno vremena da sve uklopimo, jer će pripreme početi ranije od prethodnih sezona. Nadam se da će se pojačanja dobro uklopiti i da će ekipa u najboljem stanju sačekati start Lige šampiona”.
Veza između plavo-bijelog dresa i Marine je jaka, neraskidiva, ne može da zamisli (sem u slučaju novih mjera) da sa tribina, od sredine septembra, ne bodri koleginice. Biće i uz ,,lavice“ na kvalifikacionom turniru za OI u martu u Podgorici.
A kakve su šanse da Marina, ako ,,crvene“ izbore vizu za OI, pomogne u Tokiju?
“Imam pravo da se nadam, ali ne bih unaprijed da pričam. U januaru je termin… Neke moje koleginice su ušle u trening nakon dva, tri mjeseca, a neke i ranije od porođaja. Samo da sve prođe kako treba, a poslije možemo da pričamo o tome da li mogu ili ne mogu da se spremim. U ono što sam sigurna je da reprezentacija ima dobre golmane. Sigurna sam da će one, u stvari kompletan tim, sa dosta samopouzdanja sačekati kvalifikacije”.
