Iza Stefana Mugoše je fantastična sezona u Južnoj Koreji – iako se njegov Inčon junajted grčevito bori za opstanak u finišu šampionata, 26-godišnji crnogorski reprezentativac ušao je u najjuži izbor za najboljeg napadača lige.
Logično, bivši fudbaler Budućnosti, Mladosti, Kajzerslauterna, Minhena 1860, Karsruea i Šerif važna je uzdanica crnogorskog fudbalskog tima u tukećem, ali i u narednim ciklusima kvalifikacija.
Mugoša je juče posredstvom Instagram profila FSCG odgovarao na pitanja navijača, pričao i o temama o kojima ne razgovara svakodnevno…
Za reprezentaciju je debitovao 8. juna 2016. u prijateljskom meču sa Danskom, a prvi kvalifikacioni meč odigrao je dva mjeseca kasnije, u Podgorici protiv Lihtenštajna.
– Iako se igralo bez prisustva publike, osjećaj je bio fenomenalan i to ću pamtiti do kraja života – kazao je Mugoša.
Na prvi gol u reprezentaciji morao je da čeka godinu i po. Pogodak Poljacima 26. marta 2017. pod Goricom je, kako kaže, najljepši osjećaj koji je doživio u karijeri.
– Imao sam osjećaj da će se srušiti stadion. Nisam do tada osjetio nešto ljepše.
U istim kvalifikacijama, takođe protiv Poljaka, postigao je i najljepši gol u reprezentaciji – “makazicama”, pred 50 hiljada poljskih navijača u Varšavi.
– Skočio sam, uhvatio sam loptu ‘makazicama’, okrenuo se, vidio je u golu… Nisam mogao da vjerujem – priča Stefan Mugoša.
Navija za Milan, tim u kojem je igrao njegov idol, Andrej Ševčenko. Najbolje saigrače imao je, međutim, u reprezentaciji Crne Gore.
– Vučinić, Jovetić, Savić… Srećan sam što sam igrao ili i dalje igram sa njima, što mogu da učim od njih.
Najjače oružje mu je, kako kaže, glava, a fudbalski san mu je da zaigra na velikom takmičenju sa reprezentacijom Crne Gore. Karijeru bio volio da završi u Budućnosti.
– Budućnost je moj klub, tu sam napravio prve fudbalske korake, Podgorica je moj grad.
Prija mu fudbal u Južnoj Koreji, iako mu sa jezikom ne ide baš lako…
– Ima razlike u odnosu na evropski fudbal, ali mi Koreja prija, što se vidi po učinku. Što se tiče jezika, znam osnovne stvari koje mi trebaju u svakodnevici i koje mi trebaju u fudbalu, ali generalno ne učim taj jezik.
Najboljih igrač današnjice za Mugošu je Leo Mesi, ali ne i najbolji svih vremena…
– Za mene je to Ronaldo, ali onaj brazilski.
Najteži čuvar?
– Poljak, Kamil Glik, iako sam mu dao dva gola na dva meča – zaključuje Mugoša, uz osmijeh.