Kapiten muške rukometne reprezentacije Crne Gore, Rade Mijatović, vjeruje u dobar rezultat na Evropskom prvenstvu i nada se da će Vuko Borozan igrati u Zagrebu.
Početak 2018. godine i jedno veliko takmičenje na kome će učestvovati Crna Gora. Muška rukometna reprezentacija će igrati na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, od 12. do 28. januara, a izabranici selektora Dragana Đukića će se takmičiti u grupi C sa Njemačkom, Slovenijom i Makedonijom.
Dakle, u Zagrebu (u glavnom radu Hrvatske se igra grupa C) kapiten Rade Mijatović će se nadmetati sa šampionom Evrope (Njemačka), bronzanom selekcijom sa Svjetskog prvenstva (Slovenija), te neugodnim komšijama (Makedonija).
“Vidim naše šanse u grupi sa ozbiljnim protivnicima, ali nama puno zavisi od toga da li će Vuko Borozan igrati ili ne. Sa njim imamo velike šanse, a bez njega dosta manje. Međutim, ako Vuko ne bude spreman, ne znači da ćemo se predati. Naprotiv, daćemo sve od sebe”, obećava 36-godišnji golman, koji je u kontatku sa prvom zvijezdom selekcije…
“Ne treba pričati koliko Vuko znači reprezentaciji. Desilo se šta se desilo, najvažnije je da je živ i zdrav. Ako propusti prvenstvo sada, biće još šampionata, jer je mlad. Ima vremena da igra i igra”, rekao je Mijatović za Dnevne novine.
Šampion Evrope sa Vardarom, Vuko Borozan, je najbolji sportista Crne Gore u 2017. godini, ali u godini koju smo upravo ispratili je bio u centru pažnje. Bombarder sa Cetinja koji ima 23 godine je, sa golmanom i drugom iz A selekcije Nebojšom Simićem bio u žiži, jer su dovođeni u vezu sa igranjem za super bogati Katar.
“Nikada nismo imali loše međuljudske odnose unutar reprezentacije, od te generacije Gorana Đukanovića do danas. Nikada nije bilo nijednog problema. To što je bilo sa Katarom, dobilo je konotaciju da su ljudi jedva dočekali da pričaju o tome. Mislim da to nije imalo nikakvu ozbiljnost. Jednostavno, u nekim životnim situacijama morate da ispoštujete neke ljude, makar tako što ćete večerati sa njima”, rekao je čuvar mreže bjeloruskog Meškova iz Bresta, a onda je sasvim realno obrazložio.
“Ako vam neko čini uslugu menadžerske prirode i pomaže vam da živite od rukometa, morate da ispoštujete njegovu stranu. Ako vas zamoli da se vidite sa nekim, to ne mora da znači da ćete vi promijeniti reprezentaciju”, jasan je iskusni Mijatović, koji nikada nije sumnjao u mlađe kolege…
“Nikada. Momci su nepravedno stavljeni na stub strama. Ali, sve što nas ne ubije, samo nas jača. I niko ne smije da zamjeri tim momcima, jer svako od nas, kada bi došao u tu situaciju, sigurno bi se makar dobro zamislio šta da radi. Međutim, poslije toga smo napravili rezultat, brzo će se sve zaboraviti, a pravi rezultati će nadam se tek doći”.
I upravo će osporavani Simić, koji sa 24 godine brani za njemački Melsungen, biti partner Rada Mijatovića na predstojećem Evropskom prvenstvu za rukometaše. Partner ili konkurent…
“Nikada u životu, čak ni u klubovima nisam kolegu gledao kao konkurenta. Pogotovo tako ne bih gledao Nebojšu, jer je u reprezentaciji od 17. godine. Sa njegovim ocem, koji mi je bio trener u toj selekciji, sam dobar prijatelj. Glupo je govoriti i pomisliti da je konkurent. Tu sam da pomognem Simiću. Na prvenstvu zaslužuje šansu da izađe u prvi plan, a u narednih 10 – 15 godina treba da bude nosilac A selekcije. Volio bih da njemu pomažem, koliko bude trebalo. Sad, na selektoru je da odluči, ali ja tako vidim svoju ulogu”, jasan je Mijatović.
