Brzi centar, kontre, paklen ritam, trčanje svih 60 minuta, veliki broj golova… Sport koji se najviše promijenio u posljednjih desetak godina je svakako rukomet. Dugotrajna ukrštanja, spori ritam, napadi koji traju više od minut… Sve je to davna prošlost. U Evropi.
U Crnoj Gori se, pak, nije mnogo toga promijenilo. Modernizacija je, kao i u mnogo drugih slučajeva, zaobišla našu državu. Rukometni radnici su se učaurili, ne žele ili ne znaju da bilo šta promijene.
A rezultata nigdje – od obnavljanja nezaviznosti nijedna mlađa reprezentacija nije izborila plasman na veliko takmičenje.
„Crveni” su, doduše, nastupili na Evropskom kadetskom prvenstvu 2010. godine, ali samo zato što se šampionat održavao u Podgorici i Nikšiću. I zauzeli su 15. mjesto. Pretposljednje.
Prvi pravi pokušaj da se nešto promijeni je napravljen formiranjem Nacionalne rukometne akademije.
Na njeno čelo je zasjeo selektor seniora, Ljubomir Obradović, čovjek koji je poznat po izvanrednom radu sa mladim igračima.
„Na ideju o formiranju akademije smo došli zato što u juniorskom i kadetskom uzrastu Crna Gora dosta zaostaje. Bez jake baze momaka još u pionirskom uzrastu ne možemo dalje. Mora da se napravi sistem, jer nema prostora ni vremena u seniorskoj reprezentaciji da se sve utrenira. Igrači tada moraju samo da se ubace u sistem i igraju”, poručio je Obradović na početku razgovora za “Vijesti”.
Čovjek u rukometnim krugovima poznat po nadimku Profesor je već zasukao rukave i počeo da obilazi Crnu Goru. Kreću i prave obaveze – treninzi, a zatim i lige ex-YU selekcija u pionirskom i kadetskom uzrastu.
„Moramo da se skupimo što više puta, da radimo petkom, subotom i nedjeljom, možda i ponedjeljkom, što je 16 dana mjesečno. To bi bilo sasvim dovoljno, plus rad po klubovima. Tako bismo mogli da dobijemo momke za budućnost crnogorskog rukometa. Ne može se ni bez obuke trenera, koji će da rade sa tom djecom na ozbiljnom i visokom nivou. Ne kažem da sada ne rade, ali mora da bude manje-više isti sistem, koji ćemo da stvorimo. Mladi treneri moraju da se školuju, a želimo i da pedagoški proces bude na željenom nivou”.
Na čemu ćete najviše da radite?
„Sve mora da se mijenja. Pričao sam sa trenerima u Baru, Podgorici i Bijelom Polju i složili smo se da nam ne bude cilj stvaranje rezultata u mlađim kategorijama, već igrača i prepoznatljivog sistema, prilagođenog savremenom rukometu. Želja mi je da ne moramo da mijenjamo igrače u odbrani i napadu, svi moraju da igraju sve. Zabranićemo i da se igra ‘flaster’ u mlađim kategorijama. Mora da se radi na tehnici sa loptom i bez nje, a neophodna je i atletika, kako bi djeca pravilno trčala i skakala. Imamo sreće što odbojka u Crnoj Gori nije razvijena kao u Srbiji, jer tamo sve momke od metar i 90 do dva i kusur ‘pokupe’ za taj sport. Mi možemo da se izborimo sa tim i valjalo bi da na svim pozicijama, od golmana, pivota, bekova i krila, imamo visoke momke. Moramo da pravimo selekciju i istrajemo na njoj. Možda u početku neće biti lako, ali će se na kraju pokazati kao dobro”.
Crnogorci su najviši narod u Evropi, a reprezentacija je doskoro bila jedna od najnižih.
„Kada sam došao, bio mi je prioritet da to promijenimo i uspjeli smo. Možemo da oprostimo krilima da ne budu previsoka zbog trčanja kontri, ali bih volio da svi ostali budu visoki”.
Imamo vjerovatno i najniže pivotmene u Evropi. Smatrate li da je problem što se svi visoki igrači stavljaju na bekovske pozicije i kako to da se promijeni?
„Imali smo dva krupna pivotmena, ali je jedan otišao u Katar (Jovo Damjanović), a drugi u Srbiju (Mijajlo Marsenić). Oni bi bili idealni za Crnu Goru. Pokušaćemo da zadržimo talente u budućnosti, ali to neće biti lako, jer nije problem do nas, već do EHF-a, pošto ne štiti države i saveze koji stvaraju igrače. Može da dođe neko iz Španije i Njemačke, upiše dijete u školu i ništa ne može da se uradi. Zadatak će biti da stvorimo pivotmene i guraćemo visoke momke da igraju na crti. Moramo da imamo i visoke golmane i da radimo na njihovoj tehnici, a kad god bude moguće uključiću i reprezentativce u rad sa djecom. Oni su im idoli i sigurno će to biti odlično. Moramo i da pazimo da ne uradimo ono što i Slovenci, koji nisu imali srednjih bekova. Sada ih imaju šest-sedam, a samo jedno lijevo krilo”.
Kada su u pitanju nacionalne selekcije, prvi potezi biće formiranje kadetske i juniorske reprezentacije.
„Kadeti u avgustu imaju B Evropsko prvenstvo, do tada moramo da napravimo dobru reprezentaciju. Od decembra moramo da stvaramo juniorsku reprezentaciju, koja u aprilu igra kvalifikacije za EP. Nepovoljno je što smo u 4. šeširu, iz kojem moramo da se ‘čupamo’ što prije. Kako znamo i umijemo. Sve mlađe selekcije moramo da dignemo na željeni nivo, da učestvujemo na velikim takmičenjima, da ne gubimo ritam i korak sa evropskim rukometom. Za početak nije bitno koja ćemo mjesta da osvajamo, bitno je da smo tamo, a kasnije ćemo da jurimo i medalje”.
Koliki Vas posao čeka da uskladite crnogorski rukomet sa evropskim, kada se zna da ovdje malo ko igra brzi centar, vuče kontre, da napadi predugo traju?
„Već u pionirskom pogonu moramo da posvetimo pažnju atletskim vježbama, trčanju i skakanju, kao i parternoj gimnastici i koordinaciji. Znamo da je brzina urođena, pa moramo da pravimo selekciju i odaberemo najbolje. Neophodno je da radimo puno i na tehnici, a da ostavimo taktiku za mnogo kasnije”, zaključio je Obradović.
Crnogorci vole da komanduju
Otkada je postao selektor Crne Gore, Obradović je podmladio tim i promijenio igru. Ali, sve je to išlo postepeno, jer zbog zgusnutog kalendara nema dovoljno vremena da sve bude po njegovim zamislima.
„Imamo premalo dana, pa kad završimo reprezentativnu akciju kažem momcima šta bi trebalo da poprave. Neki igraju samo napad, neki samo odbranu, pa moramo da mijenjamo po trojicu, čime gubimo ritam. Moraju da teže da budu nosioci igre u svojim klubovima. Crnogorci vole da komanduju, vole da budu prvi, oni bi trebalo da to rade. Reprezentacija je dosta mlada, možda su neki propustili nešto u svom razvoju, ali tu smo da im pružimo sve što je neophodno da postanu vrhunski igrači”.
Bogatstvo na desnom beku
U priči o crnogorskoj reprezentaciji, selektor posebno apostrofira poziciju desnog beka i poručuje da takvu konkurenciju želi i na ostalim mjestima u timu.
„Lipovina ima 23, Čavor 21, a Branko Vujović 17 godina. To je rukometno bogatstvo, ne znam da li ijedna reprezentacija na svijetu ima tako nešto. I na drugoj strani to moramo da napravimo, da težimo da lijevi i srednji bekovi, pivoti i golmani budu za respekt i da, kada se oni za nekoliko godina obuče, počnemo da razmišljamo o osvajanju medalja. Za ovo nismo dovoljni samo mi, mora i Savez da nam pomogne. Zasada ta pomoć stiže”.
Idemo u Poljsku da nekoga pobijedimo
Crna Gora je do sada dva puta učestvovala na šampionatima Evrope i upisala osam poraza i remi. U januaru će u Poljskoj igrati u grupi sa Mađarskom, Danskom i Rusijom, a Obradović poručuje da se neće zadovoljiti samim učešćem na šampionatu Starog kontinenta.
„Neophodno je da sebi postavimo više ciljeve, jer ćemo ih tada i ostvariti, a ne da se zadovoljimo što smo otišli tamo. To jeste veliki uspjeh, momci će steći neophodno iskustvo, makar igrali i samo te tri utakmice, ali moramo da postavimo sebi cilj da nekoga pobijedimo tamo. Momci, igrajte i dokažite da možete, napravite korak naprijed. Imamo potencijal, koji bi trebalo kanalisati i izgurati, samo da se niko ne povrijedi, jer smo sa tim imali problema sa tim u kvalifikacijama”, naglašava Obradović.
Kako Vam se čine rivali?
„Imamo ozbiljne protivnike, ali je svaka grupa na Evropskom prvenstvu jaka. Moramo da tražimo šansu na prvoj utakmici, kada ćemo biti svježi. Prvo igramo sa Mađarskom, pa sa Danskom, i na kraju Rusijom. Protiv Mađara moramo da pokažemo šta hoćemo i zašto smo tamo. Sigurno je da oni imaju više iskustva, igraju u vrhunskim klubovima u Evropi, ali mi nemamo šta da izgubimo”.
Mnogi misle da je Rusija prava šansa Crne Gore. Slažete li se s tim?
„Vidjećete da Rusija ima jako dobru ekipu. Srednji bek Žitnjikov je odličan, a lijevi bek Gorbok je mnogo dobar igrač. Nikad ne bih potcjenjivao Ruse i “palio” se na njih, kalkulisao da se spremamo za treću utakmicu. Idemo tamo da učimo i igramo, a vidjećemo kako ćemo proći. Moramo da nastavimo da se radimo, a plasman u drugi krug bi nam omogućio da imamo povlašćen položaj u baražu za Svjetsko prvenstvo. To je veliki motiv”.
Nisu u Zagrebu i Celju pametniji od nas
ŽRK Budućnost je pokazatelj da je moguće da crnogorski klubovi ostvaruju vrhunske rezultate u Evropi. Jeste da je u muškom rukometu velika konkurencija, ali uspjesi Zagreba i Celja, pa čak i Vardara, pokazuju da je moguće da ex-YU klubovi sa domaćim snagama budu dostojan rival svima.
„Najidealnije bi bilo da postoji klub ovdje gdje bi naši momci igrali. Ne znam koliko zarađuju u inostranstvu, ali bi sigurno ovdje igrali za manje novca. Da smo tu zajedno, svakog dana, brzo bismo stigli do nivoa na kojem je sada Budućnost. Naravno, bio bi problem zadržati te momke, ali za to već nisam pametan. Napravili bismo tim za SEHA ligu, a brzo bi stasala i ekipa za Ligu šampiona. To rade Zagreb i Celje. Niko nije tu nešto pametniji od nas, znamo to da uradimo, ali nam je potrebna bolja organizacija”.
Mislite li da je veliki minus što Lovćen već drugu sezonu za redom propušta šansu da igra u SEHA ligi?
„Ne može ovakav Lovćen da igra. Ako bi gubio od Vesprema 40 razlike, to ne bi bilo igranje, nego mučenje. Ali, ako bi se za dvije godine borio za fajnl-for, to bi već bilo nešto”.
Vijesti.me
