Ljubica Nenezić, jedna od najmlađih u reprezentaciji na Evropskom prvenstvu, ima možda i najveće ambicije i ne krije ih.
“Svi sanjamo medalju, ali je dug put do toga. Idemo korak po korak, prvo mislimo o utakmici sa Slovenijom, potom Rusijom i Francuskom i nadamo se plasmanu u glavnu fazu”.
Stamena Podgoričanka priznaje da ima šta da nauči od Marine Rajčić koja joj je mnogo više od konkurentkinje.
“Nadam se da ćemo jedna drugu upotpuniti. Srećna sam što sam pored Marine i trenera Ristovića, imam njihovu punu podršku, za mene je svaka sekunda sa reprezentacijom dragocjena. Marina je veliki i čovjek i golmanka, i mogu puno da naučim od nje u svakoj sekundi”.
Nakon što su njene saigračice iz juniorske reprezentacije prešle u Budućnost, gdje ona ne bi dobila šansu, Nenezićeva je otišla u mađarski Kišpešt, a već drugu sezonu je u turskom Kastamonuu, što se ispostavilo kao pun pogodak.
“Igranje EHF kupa mi je puno pomoglo, a velika minutaža u klubu mi puno znači za sticanje iskustva. I sistem igre je sličan kao u reprezentaciji, odbrana nam je jako bitna i imamo trenera golmana sa kojim se puno pripremamo”.
Priznaje da nije vjerovala da će sa 21 godinom igrati svoje treće veliko takmičenje u seniorskoj konkurenciji.
“Iskreno nisam mislila da je to moguće. Sanjala sam o tome, to se ostvarilo i pružiću maksimum u svakom trenutku“, zaključuje Ljubica.
