U danima kada sport nažalost nije u centru pažnje, u vremenu kada koronavirus uglavnom odlaže sve sportske manifestacije pa čak i Olimpijske igre, glas sportista je nešto što se svakako daleko čuje.
Za neke glas razuma, za neke upozorenja, nekima opet znak podrške i nada da smo svi u ovom vremenu jednaki i sa jednim istim ciljem.
Jovanka Radičević i Itana Grbić, crnogorske rukometašice koje trenutno borave u Podgorici, neko su ko svakodnevno na više načina animira sve u našoj zemlji.
Iako je njihov cilj bio da odigraju kvalifikacije za Olimpijske igre i tako po ko zna koji put obraduju sve ljubitelje sporta u Crnoj Gori, njih dvije kao i ostale saigračice sada iz svojih domova čekaju rasplet situacije ali i upozoravaju na opasnost iste.
“S obziom da se svijet svakodnevno bori sa pandemijom virusa korona, toliki je broj ljudi koji su izgubili živote i svoje najmilije , da je sport svakako trenutno tema broj dva ali nam sa druge strane itekako fali. Znamo šta je prioritet, zdravlje je primarno i upravo iz tog razloga vjerujem da će kasnije ponovo biti vremena za sve” kazala nam je na početku razgovora Jovanka Radičević.
Itana se takođe vrlo teško nosi sa činjenicom da je sport potpuno pao u drugi plan.
“Za mene iskreno mnogo teško da sam svakoga dana bez obaveza. Jedina obaveza je da budem u svojoj kući. Mnogo mi nedostaje rukomet, saigračice, svakodnevo takmičenje i uopšteno moj život koji se trenutno umnogome razlikuje od onoga što ja smatram “normalnim životom”.
Ipak, ove dvije harizmatične dame pronašle su i pozitivne stvari u ovim vanrednim okolnistima.
“Jedina pozitivna stvar u ovim okolnostima jeste što smo u krugu porodice, sa svojim najbližima. S obzirom da skoro tri mjeseca nisam bila kući uživam da provodim dane sa njima. A malo i treniram koliko mogu” kaže Itana.
I Jovanka uspjeva da trenira, i to ne u četiri zida.
“Moja je sreća što mi porodica živi na selu i imam mogućnost da u prirodi trčim, treniram, i to mi je neki izduvni ventil od svega koji me čini srećnom u čitavom ovom haosu. Vrijeme sa porodicom sada mi je najbolje provedeno vrijeme jer čak osam godina nisam bila tu i mislim da ću sada sve nadoknaditi”, iskrena je Joksi.
Iza Jovanke “nedovršena” sezona u podgoričkoj Budućnosti, iza Itane takođe ali u Bukureštu. Sa reprezentacijom Crne Gore izborene su kvalifikacije za Olimpijske igre što je i bio glavni cilj naših “lavica”.
“Cilj kluba što se tiče sezone u Ligi šampiona jeste sada već “čuveni” f4, ako ga uopšte bude i bilo. Ostalo je to četvrtfinale sa Dankinjama pa ćemo onda moći govoriti o tome koliko smo zadovoljne. Što se tiče reprezentacije, svakako da želimo Tokio i živimo za taj turnir koji ćemo igrati pred našim navijačima i nadam se krunisati ga još jednim odlaskom tamo gdje nam je i mjesto”.
Za Itanu, sezona u klubu bila je puna uspona i padova.
“Što se mene tiče, sezona u klubu bila je dosta turbulentna. Mnogo uspona i padova, mnogo povreda i sve je to uticalo da nismo imali dobre igre u kontinuitetu i da nismo bili na svom maksimumu. Kada pogledate naš sastav shvatite da stvarno imamo jednu od najjačih ekipa u Ligi šampiona. Naravno, sama imena ništa ne govore ako se to ne pokaže i na parketu. Ne želim da tražim alibi, ali činjenica je da do sada nijednu utakmicu nismo odigrali u kompletnom sastavu i to je glavni problem četvrte pozicije u grupi 1 Lige šampiona. Opet, važno je da je izboreno četvrtfinale gdje nas čeka pakleni Đer. Što se tiče reprezentacije ostaje žal zbog nekih propuštenih šansi na SP ali opet cilj zbog kojeg smo pošli je ispunjen tako da smatram da je iza nas uspješnja reprezentativna godina koju ćemo nadam se krunisati već pomenutim odlaskom na Olimpijadu”
Olimpijske igre u Tokiju biće održane 2021. godine, a ne ove, pošto je premijer Japana Šinzo Abe postigao dogovor sa prvim čovjekom Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasom Bahom o njihovom odlaganju zbog pandemije koronavirusa.
“Mislim da je san svakog sportiste da se nađe na Olimpijskim igrama i samim tim odluka koja je donešena svima nam je teško pala. Ali isto tako svjesni smo da je to urađeno za dobro svih nas i da je jednostavno tako moralo da bude. Kao što i samo možemo da se uvjerimo, virus je neprijatelj svih nas, dosta je opasan i samim tim moramo biti pravi tim, svi zajedno, složniji nego ikad u ovoj borbi. Ako budemo takvi, ako budemo disciplinovani vjerujem da ćemo svi izaći kao pobjednici”, uvjerava uvjek pozitivna rukometašica rumunskog sastava.
I Jovanka je saglasna da je odlaganje ipak najbolja i u ovom trenutku najrealnija opcija.
“U ovom momentu mislim da je to prava odluka kako bi se svi zaštitili i spremili za to veliko tamičenje na pravi način. To je san svakog sportiste i najveća moguća sportska manifestacija koju bi svi željeli dočekati zdravi i spremni, bez bojazni da se bilo kome od nas može desiti nešto nepredviđeno”.
Podgorica će biti domaćin kvalifikacionog turnira za odlazak na OI. I Grbićka i Radičevička saglasne su da će domaći teren biti ogroman vjetar u leđa. Svi znamo kakva su sve imena padala pred crnogorskom publikom tako da ne sumnjamo da će se ta tradicija i nastaviti. Sada su u svom gradu, istina, nema više jutarnjih rituala i ispijanja kafi na podgoričkom suncu, druženja sa prijateljima… Ipak…
“Dovoljno mi je što sam u svojoj kući sa svojom porodicom. Uz njih je sve lakše“, kaže Itana.
“To je bila svakodnevna rutina, ali zdravlje je broj jedan. Sada sve to radim kod kuće i za sada mi ne pada teško”, kroz osmjeh će Jovanka.
A kako izgleda jedna njihova svakodnevnica u danima kada nemaju baš previše izbora otkriće nam u nastavku intervjua.
“Treniram kod kuće ukoliko mogu, čitam knjige, učim da kuvam, gledam serije i filmove. Sve ono što ne mogu u toj mjeri kada sam u trenažnom i takmičarskom pogonu”.
Za razliku od Itane, Jovanka ne kuva.
“Meni dan proleti, čim ustanem odem kod mojih, gledam serije, igram se sa djecom, čistim po cio dan. Ne kuvam jer ne volim”, iskrena je Jovanka.
Njih dvije su saigračice ali i veliki prijatelji van terena. Koliko poznaju jedna drugu, šta bi zabranile da mogu, šta bi ispunile jedna drugoj da imaju čarobni štapić saznaćemo u nastavku priče.
Šta je Itanina/Jovankina najveća vrlina a šta mana?
Itana: Jovanka je borbena, istrajna u uvjek spremna za šalu. Kad već moram o manama rekla bih da je dosta impulsivna.
Jovanka: Itanina najveća vrlina je duhovitost. Zanimljiva je i uvjek spremna za zezanje i šalu. Mana? Uvjek misli da je u pravu.
Da imate čarobni štapić šta bi ispunile jedna drugoj?
Jovanka: Da zauvjek ostane mlada i da ima 23 godine.
Itana: Da imam čarobni štapić, “sredila” bih joj da jede koliko poželi ali da kilaža, (manekenska građa) ostane ista. Stalno se šalimo da će da umre gladna.
Opiši Itanu/Jovanku u tri riječi.
Itana: Teško je ali ću pokušati… Lider, druželjubiva i humana.
Jovanka: Pametna, lijepa, duhovita.
Da možete, šta bi jedna drugoj zabranili.
Jovanka: Zabranila bih joj da odgovara posebno kada nije u pravu.
Itana: Zabranila bih joj da pametuje saigračicama na svm pozicijama na terenu. (Smjeh)
Šta ćete uraditi prvog dana kada se stanje u Crnoj Gori dovede u normalu?
Itana: Zagrliću bliske prijatelje.
Jovanka: Kada sve ovo prođe u kuću neću ulaziti.
