Itana Grbić na kraju sezone odlazi iz Bresta. Ponuda ima dosta, ekipe iz Lige šampiona žele da je vide u svojim redovima, a odluku će donijeti vrlo brzo.
Reprezentativka Crne Gore stigla je kao veliko pojačanje iz FTC-a, u paketu sa Tatjanom Brnović, sačekala ih je Đurđina Jauković, ali ova sezona nije donijela očekivane stvari. Uglavnom, dobija šansu ,,na kašičici“, a ništa se nije promijenilo nakon Evropskog prvenstva, koje je odigrala maestralno. Prihvatila je stvari onako kako je nametnuo trener ove ekipe. Šampionski geni ne dozvoljavaju da klone duhom, a nije joj ni u prirodi.
– Da nije bilo medalje sa Evropskog prvenstva sezona bi bila za zaborav, kada je u pitanju Brest. Mogu slobodno da kažem da je ovo sezona pakla. Sve što sam očekivala, a generalno nijesam neko ko ima prevelika očekivanja, nije se desilo. Jednostavno, nije kliknulo, zato na sve ovo gledam kao na izazov. Vodim borbu sa sobom, mislim da sam se izborila i pobijedila, a to je najbitnije – kazala je Grbić.
U okolnostima gdje igra, pa ne igra, uspjela je da se usredsredi na reprezentativne obaveze. Stigla je na okupljanje nacionalnog tima mirne glave, fokusirana na veliki cilj.
– Sve u svemu, trudim se da ostanem fokusirana, da ne bi došlo do povrede, jer bukvalno, što se tiče terena i igre, ne postojim. Iskreno, i od sebe sam polazila, razmišljala u čemu je problem, na čemu još treba da radim… Ali, ništa se nije promijenilo. Prije EP bila sam fokusirana na rad u teretani, sa željom da svaku šansu probam da iskoristim zbog sebe i reprezentacije. Mislim da sam na prvenstvu dokazala
mnoge stvari, a najbitnije da smo kao tim osvojili medalju.
Poslije odličnih izdanja na EP, Itana je i dalje neko ko ne dobija priliku. Odluka je trenerova.
– Stvari su se samo na gore promijenile. Razgovarala sam i sa trenerom, ali ništa se ne mijenja.
Uz sve ovo, Brest je od početka sezone u kontra ritmu. Jedva je stigao do osmine finala Lige šampiona, a praktično, sa dva poraza, umanjio je šansu da osvoji domaću titulu.
– Imamo odličnu ekipu, djevojke su super, ali fali nešto da nas poveže. Imamo oscilacije, uspone, padove, ne igramo kako su ljudi očekivali, a ni mi sami od sebe i od ovakve ekipe. U domaćem prvenstvu doživjeli smo drugi poraz ovog vikenda, teško će biti do kraja, a 1. aprila imamo šansu da ostanemo u Kupu. Igraćemo polufinale sa Mecom. Što se tiče Evrope, čeka nas duel sa najtežom ekipom, a dokle god imamo šansu – borićemo se. Ali, definitivno igra nije na očekivanom nivo.
Ugovorom je vezana još sezonu za Brest. Najavila je odlazak.
– Ne vidim sebe u Brestu. Ne znam zbog čega sam angažovana ako me ne koriste na terenu. Ali, to je trenerova odluka, na meni je da radim i dajem maksimum. Više i ne pitam zbog čega ne igram. Najbitnije da se rastanemo ljudski, a slagala bih kada bih rekla da ne čekam jedva da se završi sezona.
Klupski dres nikada nije mogao da se uporedi sa dresom reprezentacije. Svaki put kada dođem u Crnu Goru na okupljanje nacionalnog tima, emocije prorade. A specifičan je bio susret ,,lavica“ – prvi put nakon što su osvojile evropsku bronzu u Ljubljani.
– Jako čudan osjećaj, po prvi put nema Joke. Neobično, jer smo navikle na lidera, kapitena, na njenu energiju. Fali. Ali, neke mlade igračice su tu, sa novom energijom, a neke od nas sa novim ulogama. Svakako je zanimljivo, izazovno, raduje što imamo nova imena. Za reprezentaciju se uvijek igra sa posebnom i jakom emocijom.
Prisjetila se Itana početaka u reprezentaciji.
– Sa 18 godina imala sam čast i vodu da donesem Kaći, Mari, Sonji, Anđeli… Sada razumijem neke stvari koje su mi pričale.
