Bio je 29. maj 2019. godine, košarkaši Budućnost Volija su nakon drame u majstorici sa Mornarom osvojili jubilarnu, 15. šampionsku titulu u klupskoj istoriji.
Nikome, međutim, nije bilo do pretjeranog slavlja, jer je Filip Barović doživio tešku povredu. Nekoliko dana kasnije se potvrdilo da su mu pukli i prednji ukršteni i kolateralni ligamenti i da će morati da pauzira oko osam mjeseci.
Hrabri centar nije očajavao i tugovao, već se posvetio oporavku. U junu je operisan u Austriji, već u julu počeo da radi sa kondicionim trenerom Nikolom Musićem, a kruna je bila u ponedjeljak, kada je u „Morači” odradio dva treninga sa saigračima.
– Izdržao sam od početka do kraja. Treninzi nisu bili teški, jer se dan kasnije igrala utakmica Kupa Crne Gore, ali sam mogao da odradim sve. Konstantno sam se mijenjao i izgurao, a onda u utorak radio na tehničkim detaljima, kao i Hasan Martin i Šon Kilpatrik, koji nisu bili u sastavu protiv Ol starsa – ističe Barović.
Poslije tako duge pauze su logični i propratni problemi – upala mišića.
– Sve dobro izgleda, ali sam se „upalio”, što je i normalno. Noga mi je malo bolja nego što sam očekivao, mislio sam da ću imati više straha kada počnem da treniram sa ekipom.
S obzirom na to da je dugo pauzirao, saigrači su oprezni u duelima sa 29-godišnjim Nikšićaninom, a ni on ne želi da bude nametljiv.
– Čini mi se da me momci paze, pomažu mi, ali ni ja ne bih volio da ih poremetim pred utakmicu sa Cibonom. Ne znam ni sistem do kraja, a oni su dobro uigrani. Pokušavam da se ubacim u tim, a trudim se da nešto ne pokvarim.
Stameni centar je prethodne sedmice boravio u Ljubljani i nakon testiranja na Institutu za sport dobio zeleno svjetlo da se vrati u tim.
– Operisao sam se 25. juna i već početkom jula bio u teretani sa Nikolom Musićem. Sedam mjeseci sam radio bez prestanka, a preko moje menadžerske agencije sam stupio u kontakt sa Slovencem Anžeom Mačekom, koji je specijalizirao za oporavak od operacije prednjih ukrštenih ligamenata. Išao sam u Ljubljanu svakih 45 dana, dobijao nove vježbe i uputstva kad da počnem da trčim, kada da skačem…, a Maček i Musić su stalno bili u kontaktu. Prije nekoliko dana sam odradio kompletno testiranje i bili su baš zadovoljni rezultatima, jer su bolji nego što su očekivali.
Očekuje se da bi za dvije-tri sedmice mogao i da zaigra, pa je logično da bude u timu tokom finalnog turnira Kupa Crne Gore, 13. i 14. februara.
– Kup je možda prava mjera za mene, mislim da ću tada moći da budem u sastavu. Vidjeću kako ću izgledati tada, ali mislim da mi ovaj februar ide u korist, jer je nakon Kupa i pauza zbog reprezentacija. Nadam se samo da neće biti nepredvidivih stvari, da mi koljeno neće oticati.
Barović bi trebalo da bude potpuno spreman u finišu ABA lige i vjeruje da Budućnost može opet da napadne titulu.
– Što ne bismo mogli da osvojimo titulu? Ne bismo ni igrali da ne vjerujemo u to. Ekipa je odlična, momci dobro treniraju, a 2. poluvrijeme protiv Mege je nešto čemu bi trebalo da težimo. U sezonu se ušlo sa velikim očekivanjima, a nakon promjene trenera, Petar Mijović je sa saradnicima i ekipom napravio vrhunski rezultat. Dobili smo baš ozbiljne ekipe Partizan, Cedevita Olimpiju i Galatasaraj, imali dobijene utakmice protiv Unikahe i Oldenburga, ali je bilo nerealno da dođemo do 15 pobjeda zaredom. Stiglo je tih nekoliko poraza, ali mislim da se momci vraćaju na pravi put – zaključio je Barović, uz napomenu da mu je sugrađanin i saigrač Aleksa Ilić dosta pomogao oko oporavka, jer je prije njega prošao kroz iste stvari.
Mislim da mi je rad sa Kadijom dosta pomogao
Barović nije radio samo na oporavku noge, već je tokom duge pauze pokušao i da popravi šut. U tome mu je pomagao poznati crnogorski trener Miodrag Kadija.
– Mijo i ja smo radili na tehnici šuta koliko smo mogli. Mislim da će mi to pomoći. Ispravili smo dosta, ali je to još daleko od forme koju želim. Na ljeto ćemo opet raditi zajedno. Imao sam individualne treninge i sa Vladom Todorovićem, on mi se posvetio kad su ostali momci bili u teretani – istakao je Barović.
