Kondicioni trener srpskog šampiona Dragan Gačević jedan je od najzaslužnijih za fenomenalna izdanja crveno-bijelih u ovoj sezoni.
Košarkaši Crvene zvezde se od početka ove sezone nose jednim jedinim motivom: „Drugi mogu da budu bolji, skuplji i kvalitetniji, ali niko ne može da bude spremniji, brži i jači“. I niko zaista i nije. Nijedan od 15 timova s kojima je srpski šampion odmjerio snage u prvom dijelu sezone elitnog takmičenja nije bio dominantniji od Crvene zvezde.
Na početku sezone se moglo čuti kako u stručnom štabu Dejana Radonjića vlada zadovoljstvo zbog sjajno odrađenog pripremnog perioda, a da je fizička sprema na nikad boljem nivou bilo je jasno već posle nekoliko utakmica.
U teoriji i praksi, poznato je da je svakom sistemskom radu potrebno nekoliko godina da počne da pruža adekvatne rezultate, a takav je slučaj i sa Crvenom zvezdom, gdje je stručnom štabu omogućen period kontinuiranog rada i to je u posljednje dve sezone i te kako počelo da se odražava kroz vrhunske rezultate.
Radonjić je oko sebe okupio tim od povjerenja, a jedna od najvažnijih karika tog čvrstog lanca je kondicioni trener crveno-bijelih Dragan Gačević, koji je sa šefom struke kluba s Malog Kalemegdana sarađuje praktično od početka njegove trenerske karijere.
Popularni Gagi, kako ga oslovljavaju igrači, neko je ko se pomalo i iznenada našao u očima javnosti, ali je za to u ostalom i sam kriv, jer je po mnogima stvorio najspremniji tim u Evropi.
„Nisam navikao na sve ovo. U suštini, neću reći da mi ne prija, naravno da prija kada neko izražava pohvale za nešto što radim. Ovo je nešto što na profesionalnom nivou radim već devetu sezonu. Ali prije svega mi je drago što ekipa radi dobro i što imamo dobre rezultate, a ukoliko sam ja, zajedno sa svim svojim saradnicima iz stručnog štaba, imao doprinos tome, onda još bolje“, kaže Dragan Gačević na početku intervjua za MOZZART Sport.
Saradnja sa Dejanom Radonjićem kreće praktično od samog početka Gačevićeve profesionalne karijere.
„Ja s Dejanom Radonjićem sarađujem tih devet godina koliko radim. Istakao bih da smo od prvog dana do svega ovoga došli velikim radom. To su razlozi svega ostvarenog – veliki rad, odricanja, posvećenost i, eto, na kraju dolazi rezultat, koji je u suštini mjerilo svakog rada“.
Dragan Gačević je diplomirao na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Nikšiću, a od nemjerljivog značaja na početku njegove profesionalne karijere bili su savjeti profesora Vladimira Koprivice.
„U periodu kada sam ja počinjao karijeru, profesor Koprivica je bio kondicioni trener reprezentacije Crne Gore, dolazio sam na treninge, pratio i redovno razgovarao s njim. Dugujem mu veliku zahvalnost, jer sam mnogo praktičnih stvari naučio upravo od njega. Kasnije sam godinu dana bio njegov pomoćni trener u reprezentaciji, zajedno smo prošli čitave pripreme. Davao mi je mnogo savjeta. Tada sam radio s mladom reprezentacijom Crne Gore, a kasnije tokom ljeta sam nastavljao pripreme s Budućnošću. Uvijek kada sam imao neku nepreviđenu situaciju ili neko pitanje, obraćao sam se njemu lično“.
Od početka sezone kompletna košarkaška Evropa priča o Zvezdinoj nevjerovatnoj odbrani. Svaki evroligaški trener apostrofira upravo taj segment Zvezdine igre, a da bi sve to izgledalo onako kako je izgledalo protiv Makabija, Real Madrida i CSKA iz Moskve, fizička kondicija mora da bude na perfektnom nivou.
„Svi smo toliko posvećeni odbrani, svakome je stalo da odigramo tu dobru odbranu, čak je i publika tako počela da se ponaša. Ponekad nam i veću satisfakciju predstavlja to kada protivnik do poslednje sekunde napada, ne zna šta će sa loptom, nego kad postignemo koš. Fizička priprema je samo jedan od segmenata, odnosno preduslova da bi ekipa mogla da igra dobru odbranu, a sve ostalo košarkaški dio. Priprema je samo jedan od preduslova da bi igrač mogao da sprovede dobru odbranu. Imate primjera u drugim klubovima gdje i prilično dobre atlete ne igraju tako dobru odbranu, što samo dokazuje da nije sve samo u fizikalijama. Taj igrač mora da pokaže želju i voljni momenat da odigra dobro, jer nećeš pobjediti protivnika tako što ćeš mu samo postići koš, već moraš da mu pokažeš da si bolji od njega tako što ćeš odigrati dobru odbranu i spriječiti da postigne poene“.
Iako se pokazalo da je njegov posao možda i presudan za ovakve rezultate crveno-bijelih, Dragan Gačević svakog trenutka apostrofira zasluge kompletnog stručnog štaba Dejana Radonjića.
„Ja sam samo jedan šraf u stručnom štabu, najveći obim mog posla je u pripremnom periodu, kada konkretno ja radim najveći deo ukupnog treninga. Kako sezona odmiče, taj deo se smanjuje u korist košarkaškog dela treninga. Naravno, i tada imam svoj deo posla. Tokom priprema i čitave sezone jako veliku pažnju posvećujemo radu u teretani. To je jedan od aspekata mog rada, a na svakom treningu radim zagrijevanje i pripremu ekipe za sam trening. Vrlo bitan dio mog posla je i planiranje, pravljenje dugoročnog plana tokom čitave sezone, zatim srednjoročnog, a tako i kratkoročnih planova u nekim manjim ciklusima. Broj treninga, trajanje treninga, obim i intenzitet. Kroz razgovor s glavnim trenerom dolazimo do toga kako bi sve to trebalo da izgleda. Naravno, ne može se sve predvidjeti unaprijed, već pratimo i kako sve to teče“.
Crvena zvezda kroz prvi deo sezone suočavala s brojnim nepredvidljivim situacijama, prie svega u putu, od kojih je najspecifičniji bio povratak iz Kazanja. Ipak, to je bio samo dio koji je najviše privukao javnost, ali bilo je i onih s kojima širi auditorijum nije upoznat.
Kondicioni trener Crvene zvezde otkriva kako je ekipa uspjela da prebrodi sve te prepreke, ali i da nakon njih izgleda još dominantnije na parketu.
„Generalno smo dobro pripremljeni bili u startu, a onda smo uradili prave stvari da izgledamo najbolje u tom trenutku. Različite okolnosti iziskuju i različita delovanja, prilagođavamo se trenutnoj situaciji, odnosno ritmu utakmica, ritmu putovanja. Konkretno situacija u Kazanju je samo jedan u nizu primjera, ima ih više, ali ta je da kažemo najekstremnija. Dešavaju nam se razne situacije. Sada kada smo se vraćali iz Atine, pred utakmicu s Real Madridom, krenuli smo iz hotela u 13.30 po našem vremenu, a stigli smo na trening u dvoranu Aleksandar Nikolić u 19.15. Svi bi rekli da je to tu, Atina, sat i 15 minuta putovanja, ali ono zapravo kreće od trenutka kada izađete iz kuće. Svi znamo da na aerodromu moramo da budemo sat i po prije leta. Kašnjenje leta od samo pola sata može da vam poremeti ritam koji ste isplanirali, a to je određeno vrijeme polaska, obroka, odmora, do samog treninga pred utakmicu. To je bilo recimo jedno od lakših putovanja, jer imamo direktnu liniju s Atinom, a opet smo putovali toliko dugo. Zamislite sad svako putovanje za Španiju, gdje ne postoji direktan let, nego imamo letove za Njemačku, koji su recimo u šest ujutru. Potrebno je da budemo na aerodromu u pet, pola šest. Idemo za Minhen ili Frankfurt, pa čekamo konekciju za drugi let. Nijedno putovanje u suštini ne može da bude let od sat vremena, to je četiri, pet, šest, nekad sedam sati. Mnogo je teško, putujemo dan prije utakmice, nemate normalan ritam spavanja i obroka, sve vas to pomalo poremeti, a na kraju morate da pružite svoj maksimum“.
Da li vas igrači slušaju?
„Naravno. Za igrače imam samo riječi hvale. Svi su to jako dobri momci. U suštini su selektirani tako da su ljudske karakteristike bile, neću reći najvažnije, ali mnogo, mnogo važne. Kada se to tako napravi, svi imaju dobru radnu etiku”.
Koliko god igrači bili spremni i oni su od krvi i mesa. Događa li se da kažu da nešto ne mogu da urade što im je zadato?
„Naravno da se desi. Ali to nije hir, nego postoji razlog zbog kog se to dešava. To uglavnom znamo već prije samog treninga. Ako neko ima neki problem on to kaže i onda u dogovoru sa medicinskom službom znamo da li neko ima bol ili problem. Kada je rad u teretani u pitanju, uvijek postoji alternativa. Potrudimo se da je nađemo”.
A da li „sluša“ Dejan Radonjić?
„Znamo se jako dugo, sada smo i prijatelji. Ali kada je posao u pitanju, jako smo profesionalni. Razgovaramo kao profesionalni saradnici. To je posao. Moje je da kažem svoje mišljenje, svoje viđenje situacije, a na kraju je on taj koji donosi završnu riječ. Imam svoj deo posla i u tome potpunu autonomiju, a kada je planiranje mikrociklusa ili samog treninga u pitanju, onda on naravno ima završnu riječ”.
Stiglo se praktično tek do polovine puta, ali tek slijede najvažniji izazovi u sezoni.
„Stigli smo skoro do pola sezone. Kalendarski je sad nova godina, a još nismo došli do polovine utakmica koje ćemo vjerovatno odigrati ove sezone. Biće preko 80 mečeva, mnogo je teško to izbalansirati. Neki će reći da se u NBA ligi igraju isto toliko utakmica. Ali to ne može da se poredi. Tamo svaka ekipa ima svoje avione, čarter letove. Mnogo veći fond igrač. Ne mogu da kažem da je kod nas zahtjevnije, naravno da je i tamo zahtjevno, takve paralele ne bih pravio, ali znam sigurno da je naš posao ovdje težak. Da je mnogo težak. Mnogo faktora utiče na to kako ćemo da ga obavimo. Najvažnije je da se trudimo i dajemo sve od sebe. Na kraju rezultat sve pokaže. Zasad je odlično. Ali, i to ne zavisi samo od nas, i drugi rade, i drugi pokušavaju da dođu do istih ciljeva. Ne znači da smo mi bolje ili lošije radili od drugih ako se na kraju ostvari rezultat. To je takmičenje, živa stvar”.
Da li su ovo stvarno bile najbolje pripreme Crvene zvezde od vašeg dolaska u klub?
„Ako sada gledamo, stvarno tako djeluje, ali ne bih pravio takve paralele. U suštini smo svake godine bili zadovoljni radom i zalaganjem igrača. Ne možemo da kažemo da su ovog leta bile najbolje, ali su bile jako dobre, bili smo maksimalno posvećeni, maksimalnu energiju smo uložili. Ipak, ne možemo da kažemo da smo tu završili posao. Toliko je duga sezona, teško je održavati taj nivo. Važno je da ekipa bude na visokom nivou, a nemoguće je da svaki igrač održi visok nivo tokom cijele sezone. Oni se dopunjavaju. Kada neko ima određenu krizu, da li zbog posledica umora ili nečeg drugog, neko drugi je tu da iskoči. To je prava ekipa. To smo mi“.
Gačević je postao otac posle pobjede protiv Budućnosti, uslijedila je velika pobjeda protiv Makabija i slavlje posle meča.
„Dobio sam sina prije povratka iz Podgorice. Na aerodromu, dok smo čekali torbe, dobio sam poruku i viknuo sam. Svi su se okrenuli ka meni, znali su da mi je žena u bolnici, da čeka porođaj. Onda su svi krenuli da me cijepaju, ali smo se suzdržali jer je dva dana nakon toga bila utakmica protiv Makabija. Suzdržali su se i oni, ali eto i ja. Odradili smo utakmicu. Na dan utakmice sam izveo ženu i sina iz bolnice. Tako mi je počeo dan. Kasnije se sve nastavilo na utakmici gdje smo pružili fenomenalnu igru. Možda i zbog ovoga što je prethodilo, to mi je jedna od dražih pobjeda u mojoj karijeri. Sve je prošlo fantastično, u fenomenalnom ambijentu, da ne može bolje“.
A posle Makabija šta je bilo?
„Posle toga sam organizovao slavlje u krugu prijatelja. Bili su i igrači i članovi stručnog štaba, koji su mi u suštini kao porodica. Toliko vremena provodimo zajedno, mnogo više nego što provodim s većim dijelom svoje porodice. Proslavili smo to, i drago mi je što smo i posle toga ostvarili ubedljivu pobjedu u Skoplju u sledećem meču. Svi smo sportisti, svi smo se ponašali na toj večeri normalno i sportski“, zaključio je Dragan Gačević.
