Crnogorska teniserka Danka Kovinić bila je gost „Wish & Go“ Podcasta Sport kluba i sa Nebojšom Viškovićem i Ivanom Govedaricom razgovarala je o odnosu među igračicama i igračima na turu, nejednakosti između muškog i ženskog tenisa i njihovim glavnim odlikama.
„Veoma je bitno ono što sam naučila u Akademiji kod Janka, a to je da se stanje sa meča prenese na trening. Tačnije, da imamo isti fokus i isti adrenalin i kada igramo sparing. Treba da se postavimo kao da je to zapravo oficijelni meč. Meni je bilo teško, pogotovo kada se igra sa ženama. Nije baš jednostavno da se bodrim, one to odmah shvate malo drugačije. One odmah odreaguju u smislu ‘Sad ću ja tebi da pokažem’, a to se jednostavno od mene tražilo“, istakla je Kovinićeva i dodala:
„Imam primjer od prije par dana. Borna i Filip su trenirali, a ja sam bila na terenu do njih. Oni su igrali poene. Nevjerovatno koliko je to lijepo izgledalo, kako muškraci jedni druge vuku. Oni su se bodrili ‘Idemo, ajde’, nekako se dopunjuju. Ima rivalstva na tom treningu, ali ono je pozitivno i prirodno. Rekla sam treneru kako je to kod njih lijepo. Sa ženama to nije tako“.
Upitana šta misli da je razlog toj pojavi, 25-godišnjakinja je kazala:
„Ne znam u čemu je stvar, ali mislim da je sujeta u pitanju. Svi govore da se mi mrzimo na Turu, ali ja ne vjerujem da je tako. Jednostavno, nismo tako fleksibilne kao muškarci. Imala sam sreću da radim sa Veljkom dugi niz godina i on je u mene usadio to muško, sportsko razmišljanje. Meni je to pomoglo jer uopšte nemam problem koji ima većina žena“.
Popularnost ženskog tenisa primjetno je manja od muškog, a trenutno 91. teniserka svijeta misli da se to neće lako promeniti.
„U muškom tenisu postoje veće zvezde nego u ženskom. Da li je to tako što su oni muškarci, a mi žene… Mislim da jednakost nikada neće biti postignuta. Može da se postigne bolji status ženskog tenisa i da se razlika umanji i u finansijskom smislu. Lijepo je izjednačiti se u svakom pogledu, ali i ne mora. Tačno je da WTA organizacija ne radi dovoljno na promociji ženskog tenisa. Mi kada odemo na sastanke, oni pominju cifre koje nemaju dodirnih tačaka sa nama, sa igračicama od 20. mjesta nadalje“ .
Na pitanje kolika misli da je razlika između teniserki i tenisera i kako bi bilo kada bi sa Fićom ili Bornom igrala na poene, ona je rekla:
„Samo bih se pokupila i izašla, pogotovo kada je servis u pitanju. Nema šanse. Borila bih se za gem, sigurno. Možda ako dobro odserviram, pošto znam da ubodem dobar servis gem, još ako mi pomogne mreža… Ali, ogromna je razlika u brzini lopte i u fizičkoj spremi. Nije zato što mi ne treniramo, nego su oni muškarci, predispozicije su drugačije. Dosta igram i sparingujem sa mlađim igračima, 15-16-17 godina i to je taman za nas, cure. Desi se da odigram mnogo dobar poen u sparingu, gde bi djevojka pokušala da izvuče neki slajs, a muškarac odigra spin nazad i ja ostanem šokirana kako mi je ta lopta tako došla. Mnogo su brži i stablniji, drugi nivo je u pitanju“.
