Veliki broj fudbalera na prvi trening krenu sa željom da jednoga dana stigne do vrha Evrope, da igra Ligu šampiona u dresu nekog od svetskih giganata.
Izuzetak nije ni Mostarac Dejan Damjanović koji je kao klinac maštao o velikoj evropskoj karijeri, kao prvotimac Bežanije priželjkivao poziv Crvene zvezde ili Partizana, ali umjesto toga stigao je sudbonosni poziv za odlazak u Južnu Koreju.
Prihvatio je kartu za odlazak u nepoznato, a tamo je vrijednim radom, dobrim igrama i bezrezervnim zalaganjem postao najveći idol Seula. Njegova odluka da karijeru nastavi u kineskom Jinagsu Saintiju, rastužila je mnoge, ali možda se Boske jednoga dana vrati u Koreju i nastavi da piše svoju neobičnu fudbalsku priču.
U Seulu si ostavio neizbrisiv trag, koliko je bilo teško oprostiti se od navijača, spakovati kofere i otići?
„U Koreji sam proveo sedam prelijepih godina i napravio nešto što će sigurno jako dugo biti nedostižno za domaće igrače, a kamoli za nas strance. Oborio sam skoro sve rekorde u ligi i sigurno da mi uopšte nije bilo lako da se opredijelim za odlazak iz kluba koji sam smatrao svojom kućom, ali takav je život nas profesionalaca. Navijači, mediji pa čak i neki ljudi iz kluba nisu vjerovali da odlazim, ali ovo nije kraj. Možda se vratim u Koreju za dvije, tri godine jer to je zemlja u kojoj želim da završim karijeru.“
Ranije si isticao da u Koreji želiš da završiš karijeru, ali to je za sada ostalo po strani, odlučio si da se oprobaš u Kini?
„Moram da priznam da smo to želeli i ja i ljudi iz kluba, ali ulazio sam u zadnju godinu ugovora kada je stigla odlična ponuda koju smo morali da prihvatimo. Rastali smo se prijateljski, znam da su mi tamo vrata uvijek otvorena. Ali što sam duže u Kini, moram priznati da nisam pogrešio što sam prihvatio ponudu.“
Kako je u Kini propraćen tvoj dolazak s obzirom na to da si u Koreji važio za veliku zvezdu?
„Poprilično sam bio ispraćen medijski. Korejska liga je još uvek najbolja u Aziji i vrlo cijenjena, tako da su svi vrlo dobro upoznati sa mojim kvalitetima. Pored toga, oni me odlično pamte jer sam protiv svih njihovih ekipa odigrao odlično i postizao golove. Jedan sam od najvećih transfera u Kini i očekivanja medija i ljudi u klubu od mene su velika.”
Koliko je teško doći do statusa velike zvijezde u zemlji u kojoj si stranac?
„Zaista je teško postići tako nešto jer oni mnogo vole i poštuju svoje igrače, nekada čak i previše. Ali ja sam ponašanjem, igrama i zalaganjem na terenu napravio ime u Koreji i zaslužio da me gledaju kao da sam jedan od njih.“
Koliko ti je tokom karijere bilo teško da se adaptiraš na nove zemlje, jezik, hranu, kulturu, stil igre?
„Prve godine sam imao problema što se tiče adaptacije na vremensku razliku (+8 sati) i hranu koja je za naš ukus poprilično ljuta i začinjena. Ali na moju sreću, tada je u klubu bio Dragan Mladenović i on mi je mnogo pomogao u prilagođavanju na život u Aziji. Što se tiče igre tu sam se mnogo promijenio u odnosu na period dok sam igrao u Srbiji. Ovde se mnogo brže igra i mnogo više trči tako da uvek moraš biti sto posto spreman ako želiš nešto da uradiš. Mnogo više sam počeo da vodim računa o ishrani i životu van terena jer je sezona preduga i naporna.“
Šta je presudilo da kao mlad igrač, poželiš da karijeru gradiš daleko od Evrope i svoje zemlje?
„Iskren da budem, tada su bile bitne samo finansije. Možda sam očekivao nešto malo bliže, ali ni mrvicu ne žalim zbog odluke da sreću okušam u Koreji. Neko napravi ime i karijeru u Evropi, ja sam je napravio u dalekoj Aziji. Prezadovoljan sam svim onim što sam napravio od 26 godine kada sam napustio Srbiju.“
Dok si igrao u beogradskim klubovima, da li si imao drugačije planove za razvoj karijere?
„Normalno da sam drugačije zamišljao svoj fudbalski put, pogotovo te poslednje sezone kada je Bežanija bila hit u ligi. Mislio sam da će doći poziv Zvezde ili Partizana ali ništa od toga se nije desilo, ali je zato stigao poziv iz Koreje.“
Sa ove tačke gledišta postoje li šanse i želja da u budućnosti zaigraš za neki od srpskih klubova?
„Mislim da ne, jer već su mi 32 godine i u planu mi je da ostanem ovde još tri, četiri godine, a posle stvarno ne želim da uzimam mesto mlađim momcima koji bi tek trebalo da grade karijeru. Mislim da ću kada se vratim u Srbiju, ipak biti samo navijač.“
Kakav je osećaj zaigrati i postići gol na Vembliju?
„Vembli je uvek posebna priča. Gol koji sam protiv Engleza postigao u Podgorici za 1:1, mi je najdraži gol u karijeri. Nikada neću zaboraviti kako sam se tada osjećao, mislio sam da će se stadion srušiti od silne euforije!“
Ko je po tvom mišljenju glavni favorit za osvajanje Svetskog prvenstva i za koga ćeš navijati?
„Po mom mišljenju Argentina je favorit i mislim da je vreme da Mesi, Aguero i kompanija uzmu trofej i to u sred Brazila. Ja dileme nemam, navijaću za Bosnu i nadam se da će baš oni biti prijatno iznenađenje smotre u Brazilu.“
Tokom karijere protiv kog igrača ti je bilo najteže da igraš?
„Uf teško pitanje … Ovo utakmica što sam odigrao za reprezentaciju Crne Gore niko me nije oduševio individualno. Kao ekipu bih izdvojio reprezentaciju Poljske koja je stvarno fenomenalna, odbrana im je nevjerovatna. Sa druge strane u Koreji je bilo par njihovih igrača koji su ekstra klase i protiv kojih mi je uvijek bilo teško da igram!“
Da li si razmišljao čime bi želio da se baviš po okončanju karijere?
„Jedno je sigurno, ostajem u fudbalu. Samo još gledam šta bi mi najviše odgovaralo. Po završetku karijere, prvo želim da uživam sa porodicom bez ograničenja, pa ćemo zajedno odlučiti šta i kako dalje.“
Hotsport.rs
