Nuovo Ibrahimovic, napisao je prošle godine italijanski sajt “Tuttocalcio estero”, koji prati mlade talente širom Evrope.
Poređenje sa jednim od najboljih napadača na svijetu možda je preuranjeno za tinejdžera koji tek treba da napuni 18 godina i stupi na najveću scenu, ali kombinacija visine, brzine i vještine baratnja s loptom napadača Budućnosti Borisa Cmiljanića impresionirala je Italijane već na prvom pogledu.
Godinu kasnije, Cmiljanić ne može da pobjegne od epiteta jednog od najtalentovanijih crnogorskih fudbalera. Iako ima samo 17 godina, već je odigrao 24 utakmice u crnogorskom šampionatu. Sredinom maja predvodiće omladinsku reprezentaciju Crne Gore na elitnom turniru kvalifikacija u pokušaju da se plasira na Evropsko prvenstvo, a već je debitovao i za mladu selekciju.
Njegov talenat, uostalom, nije promakao skautima PSV Ajndhovena, pa je napadač “plavo-bijelih” već dva puta putovao u Holandiju i trenirao sa nekadašnjim evropskim prvakom. Od septembra bi čak mogao da postane i stalni stanovninik grada Filipsa.
Kaže da ne živi u oblacima i da nije opterećen fudbalskim bajkama, već da je koncentrisan na naredni trening i narednu utakmicu. Sve sa ciljem da pomogne Budućnosti da izvuče maksimum iz ove sezone, a omladinskoj reprezentaciji da se plasira na Evropsko prvenstvo.
“Nastup na elitnoj rundi kvalifikacija za EP omladinaca u maju biće kruna moje dosadašnje karijere. Izazov je igrati sa Engleskom, Ukrajinom i Škotskom. Pokušaćemo da se ugledamo na prošlu generaciju omladinaca koja je bila nadomak evropskog prvenstva, možda čak i da ih prevaziđemo. Imamo kvalitet i dobru klupu, a već smo pobjeđivali velike reprezentacije“, kaže Cmiljanić.
Povreda zbog koje je na početku sezone pauzirao skoro tri mjeseca spriječila ga je da pruži još više u ekipi Budućnosti, ali strpljivo čeka šansu.
“Ta povreda je poremetila i moje i trenerove planove. Sada sam se vratio, vrijedno treniram i spreman sam da iskoristim povjerenje. Izutetno sam zadovoljan kod trenera Nenada Vukčevića, mlada smo ekipa i napredujemo svaki dan, a treće mjesto na tabeli koje trenutno zauzimamo donosi nam i rezultatsku satisfakciju. Rezultatske oscilacije su normalne kada se pogledaju godine fudbalera, ali vjerujem da možemo da ostanemo na trećem mjestu, iako smo okruženi iskusnijim ekipama“, kaže Cmiljanić.
U prvom timu Budućnosti debitovao je kao 16-godišnjak.
“Bilo je to super iskustvo, brzo sam dao i prvi gol. Dres Budućnosti tada su nosili sjajni fudbaleri poput Adrovića, Radonjića, Mugoše, Flavija, Marka Vukčevića… Bio sam klinac i uzbuđen što sam igrao sa njima“.
Kaže da ne voli da priča o sebi, ali ipak izdvaja najveće vrline:
“Mislim da je to raznovrsnost, jer mogu da igram na više pozicija. Nisam klasični špic, volim i kada namjestim gol“.
Svjestan je i nedostataka na kojima treba da radi.
“Moram da popravim igru glavom, ali i da ispravim neke taktičke finese u igri koje dolaze s iskustvom“.
Cmiljanićev fudbalski uzor je napadač s početka teksta.
“Obožavam Ibrahimovića, takvu kontrolu lopte na takvu visinu nema niko na svijetu! Kavani je, takođe, čudo od igrača, nevjerovatno koliko pretrči za jednog napadača, stiže i do svog šesnaesterca“.
Cmiljanić, na kraju, ima dva fudbalska sna:
“Prvi je da sa reprezentacijom Crne Gore zaigram na velikom takmičenju. To bi bio vrhunac karijere za svakog fudbalera. Drugi je, ako je ikako moguće, da osjetim Ligu šampiona“, ističe Cmiljanić, fudbalski biser na kojeg treba obratiti pažnju.
Boris Cmiljanić je dva puta putovao u Ajdndhoven, trenirao je sa najboljim timom PSV-a, upoznao i neke od idola.
“U početku mi je bilo nestvarno, kao na video-igrici, trenirao sam sa fudbalerima koji vrijede 15-20 miliona eura. Ipak, vremenom sam se privikao, shvatio da su i oni ljudi od krvi i mesa. Imao sam šta da pokažem, trener Filip Koku je bio prezadovoljan. U njegovom stručnom štabu bio je Rud van Nistelroj, koji je trenirao napadače, takođe Budevajn Zenden“, zaključio je Cmiljanić.
Vijesti
