Bojana Popović je bila tužna, ljuta, razočarana, nervozna.
Razumljivo, jer su rukometašice Crne Gore odjednom prestale da igraju i bore se, dozvolile Norveškoj da ih pregazi u 2. poluvremenu i slavi 35:23.
„Toliko sam razočarana u neke stvari. Moj mozak ne može da shvati da igračice onako hrabro odigraju 1. poluvrijeme, pokažu Norveškoj zube i možda bi vodile da nije bilo one dvije (sestre Bonaventura, op.a), a onda onako odigraju drugo. Dogovor je bio da igramo disciplinovano u napadu, da se vraćamo, a opet su nas nekoliko puta iskontrirale u 1. poluvremenu”.
Monolog se nastavio.
„U drugom je bio dogovor da tako nastavimo, da poštujemo loptu, da igramo akcije do kraja, ali smo počeli da izmišljamo, jer su to takve glave. Počeli smo da dajemo neke pasove, a prosto je nemoguće da se bilo ko vrati na tehničke greške, pogotovo ne protiv Norveške, koja nas je pet puta iskontrirala na startu 2. poluvremena i ‘pale’ su glave”.
Pitanja nisu bila potrebna…
„Onda se više ne igra rukomet ni blizu onog koji znaju, ne igraju više ništa. Teško je analizirati, probalo se i jedno, i drugo i treće, ali se ide u melanholiju, koja je meni nerazumljiva. Bavimo se sportom zato što ga volimo, zato što u njemu uživamo, što volimo da se nadmudrujemo i ne mogu da shvatim da me dvije loše stvari poremete. Probala sam da pričam, ali to nije dopiralo do njih. Meni je to najžalije. Radimo puno na tim stvarima, da se stekne stabilnost, ali igrači odlutaju i kao da kažu ‘šta ima veze’. To je meni neprihvatljivo, u tom svijetu nikad nisam živjela, ne mogu da prihvatim da se neko preda i dozvoli sebi da ga neko pretrči”.
Vremena za kukanje nema, jer je već u noći između petka i subote, u 4 časa po našem vremenu, duel sa Južnom Korejom.
„Ukazivala sam da je najbitniji meč sa Korejom, da kroz duel sa Norveškom možemo da gradimo neke stvari. Da je drugo poluvrijeme protiv Norveške bilo za nijansu slabije i da smo izgubile ne bi bilo bitno, jer se sticalo samopuzdanje za ono što slijedi. Jesu kvalitetnije, ali ne možemo da kad gubimo šest razlike mislimo da je gotova utakmica, da ne možemo da pobijedimo i hajde onda da izgubimo 10 razlike. To je pakleno razmišljanje. Čeka nas Koreja i ako odigramo oba poluvremena kao prvo protiv Norveške, možemo da dobijemo većinu ekipa. Ali, moramo da namjestimo glave da igramo 60 minuta, a ne 30”, zaključila je selektorka.
Neshvatljivo je da jedan trener ovako prica i pravda sebe, unistila si dvije Olimpijade!
Što niijesi napustila kad vam već komunikacija ne ide?
Čini mi se da su se sa Rasmusenom dobro razumjele!