Balkansko bure baruta je već počelo ozbiljno da puca, ratni topovi su se čuli u Bosni i Hrvatskoj, igrači hrvatske nacionalnosti su već bili „dezertirali“… Ali do 13.novembra 1991.godine fudbalska reprezentacija SFR Jugoslavije je bila živa.
Bio je to dan kada su Plavi odigrali poslednji zvanični meč. Na bačkom Prateru plesali su kao mnogo puta u istoriji. Bez većih problema učenici Ivice Osima savladali su Austriju (2:0) i plasirali se na Prvenstvo Evrope. Ispred Danske i već pomenute Austrije. Golove su postigli Siniša Mihajlović i Dejan Savićević, a susret protiv Austrije ostaće upamćen po teškom lomu noge Vladana Lukića.
Tadašnji vunderkind Crvene zvezde dobio je nešto kraću loptu od Siniše Mihajlovića. U želji da je osvojio žestoko je startovao kad i jedan austrijski reprezentativac. Dijagnoza je bila jeziva, povreda je Lukića odvojila od terena godinu dana…
Posle tog Beča sigurno znate šta se desilo. Reprezentacija Jugoslavije nije ni dočekala da igra na prvenstvu Evrope. Izbačena je neposredno prije početka turnira. Na taj način stavljena je tačka na jednu veliku epohu, a vjerovatno i šansu da se Jugoslavija okiti titulom prvaka Evrope.
Ostaće zapisano da je Jugoslavija poslednji zvanični meč igrala u sledećem sastavu:
Omerović (Bosna), Vujačić (Crna Gora), Milanić (Slovenija), Novak (Slovenija), Brnović (Crna Gora), Hadžibegić (Bosna), Jokanović (Srbija), Lukić (Srbija) (od 46.Mijatović Crna Gora), Savićević (Crna Gora), Pančev (Makedonija), Baždarević (Bosna),Mihajlović (Srbija).
