Dragan Pešić: Biće Darko dobro, on je borac, brzo će se oporaviti

0
789
Izvor: Dragan Pešić

Dragane, da li se čuo sa Darkom, kako mu je noga šta se desilo u Austriji? Tako je počela komunikacija sa Darkom Pešićem najmlađim članom familije Pešić u kojoj su Darko i Danijela blizanci rođeni 1992. godine, a Dragan je godinu dana mlađi.

Odradio je kompletno takmičenje sa fakturom potkoljenice. Nevjerovatno je da je uspio da završi takmičenje i obori državni rekord. Pored toga samo četiri boda su mu nedostajala do norme za Evropsko prvenstvo. Siguran sam da bi ostvario normu i za Svjetsko prvenstvo samo da je bio zdrav, jer nikada nije bio u boljoj formi nego sada. Ali dobro. Sve je to sport i život. Biće Darko dobro, on je borac, brzo će se oporaviti” napisao je Dragan.

Uskoro se javio i Darko pa smo iz prve ruke saznali kakva je situacija. Nedugo zatim i poruka od Danijele da se Darko osjeća dobro i da već razmišlja o Svjetskom prvenstvu. Već smo pisali o porodici Pešić u kojoj su svi višebojci, ali uglavnom je u centru pažnje bio Darko. Aktuelni šampion Balkana, momak koji je osvojio šesto mijesto na Evropskom šampionatu u dvorani koje je održano u Beogradu, koji je popravio državni rekord za 19 bodova i sada iznosi 7846.

Kažemo uglavnom, jer je nedavno medijsku pažnju privukao iz SAD, Dragan koji je prvi put u karijeri premašio 7000 bodova. Stigao je do 7032. Pitanje naravno nije ni trebalo postavljati, jasno je zašto je Dragan počeo da se bavi atletikom. Posle malo lutanja, izabrao je višeboj, u vlasništvu za sada ima srebro i bronzu sa Balkanskih šampionata kao i jedno četvrto mjesto. Stručnjaci smatraju da je pred njim sjajna budućnost, naročito zbog toga što ima idealne uslove za rad. Dragan studira i trenira u SAD.

Atletiku sam počeo da treniram uz brata i sestru, a prvu medalju sam osvojio 2004. godine na prvenstvu Crne Gore za pionire u bacanju kugle i diska. Atletiku kao sport sam zavolio gledajuci TV, a nadmetanje sa bratom je mozda i najveći razlog zašto sam se u to vrijeme bavio ovim sportom. Darko i ja smo naročito imali taj takmičarski duh i voljeli smo da odmjeravamo snage, ne samo u atletici. Sjećam se da su naše rvačke borbe u kućnoj varijanti bile prekidane od strane naših najblizih komšija, kada roditelji nisu bili kući. Kada bi borba otišla predaleko, sestra bi bila ta koja smiruje situaciju. Nismo voljeli kada bi to prenosila roditeljima, pa smo pokušavali da joj sve ugodimo. Zbog Darka sam izabrao višeboj da bih mogao da se takmičim sa njim i na atletskoj stazi u svim mogućim disciplinama. Tada smo prestali sa rvanjem kod kuće”.

Na žalost, uslovi za atletiku, tačnije rečeno za bavljenje kraljicom sportova nisu idealni, naprotiv. Primjetio je to nedavno u intervjuu za agenciju MINA trener Goran Obradović koji je od Ivane Španović napravio svjetsko čudo. Goran čiji su roditelji rođeni u Crnoj Gori je rekao da Crna Gora ima potencijala ali da nema uslova za rad i da svi koji vole atletiku moraju da stave prst na čelo.

“Cetinje je divan grad u kojem sam odrastao i koji volim iz dubine duše. Zbog toga mi je žao što nema uslova za bavljenje atletikom. Ne postoji tartan staza, krugova za bacanja, zaletišta za skakanja i bacanja koplja. Cetinje je grad sa mnogo talentovane dijece koja žele da se bave sportom i atletikom, ali je to iz pomenutih razloga nemoguće. Tačnije rečeno, moguće je ali ne na vrhunskom nivou. Zbog toga je Darko zajedno sa Danijelom posle srednje škole otišao u Novi Sad, da studira i radi sa Goranom Obradovićem, trenerom o kojem je izlišno trošiti reči” napisao je Dragan Pešić za Sport Klub. Dragan je izabrao drugi, mnogo dalji put. SAD.

“Od kuće sam otisao u avgustu 2014. godine. Iznenada se pojavila prilika i ja sam upisao Tiffin University, Univerzitet u istoimenom gradu Tiffin u Ohaju. Ponudili su mi besplatno školovanje i stipendiranje do zavrsetka studija. Trenirao sam pod stručnom palicom trenera Greja Horna koji je iste te godine završio karijeru nakon što je postao prvak SAD u sedmoboju.

Atletika na koledžu nije profesionalan sport, ali uslovi u kojima treniram su daleko bolji od onih u kojima treniraju naši profesionalci. Najviše volim našu atletsku dvoranu. To je veliki sportski kompleks izgradjen 2012. godine. Opremljena je svime što je sportistima potrebno: teretana, rehabilitacione prostorije, atletski kompleks sa spravama kojih zaista ima u izobilju. Na Cetinju sam recimo imao samo jedan disk koji je bio veoma star i gotovo neupotrebljiv. Ovdje imam preko 50 diskova na raspolaganju, novih, isto je i sa kuglama, kopljima,imamo oko 15 letvica za skok uvis…”

Nedavno ste premašili granicu od 7000 bodova u desetoboju a kako idu studije?

“Studirao sam na programu Biznis Administracije sa koncentracijom na Internacionalni Biznis i nedavno diplomirao. Imam zvanje strukovnog menadžera u internacionalnom biznisu. Pošto mi se otvara nova prilika, planiram da sledeće godine upisem postdiplomske studije u Arizoni i nastavim da treniram. Arizona je poznata po tome da je veoma topla tokom cijele godine što mi se dopada jer volim sunce i lijepo vrijeme”

Darko i pored povrede planira da učestvuje na Svetskom prvenstvu. Ako ne ispuni normu, postoje realni izgledi da dobije specijalnu pozivnicu. Šta planira Dragan.

“Od većih takmičenja ove godine me očekuje Evropsko timsko prvenstvo na Malti. Balkansko prvenstvo u Srbiji, kao i Univerzijada u Tajvanu krajem avgusta. Mislim da ću sljedećeg dana nakon Univerzijade morati da se vratim u Ameriku kako bih započeo studije.”

Povrede nisu zaobišle ni Dragana. Jula 2016. godine je doživeo frakturu stopala. Pauzirao je šest mjeseci. Vratio se treninzima i već na prvom desetoboju prešao granicu od 7000 bodova. Takmičenje je organizavano u Mičigenu.

“Bio sam srećan kao malo dijete. Znam da mogu bolje i sada idem dalje. Jurim brata koji mi dosta biježi, ali stići ću ja njega. Pa mlađi sam godinu dana. Sada je najvažnije da se on što prije oporavi” rekao je Dragan i nastavio:

“Ono što bi me zaista učinilo neizmjerno srećnim je da se uslovi za atletiku u Crnoj Gori podignu na željeni nivo. Vrhunski rezultati bi sigurno stigli jako brzo. Treba nam stadion koji uspunjava sve standarde za normalan rad i trening. Mislim da ne tražimo mnogo. Volio bih od srca da taj stadion bude na Cetinju, a ne bih imao ništa protiv da bude u bilo kom drugom gradu u Crnoj Gori. Samo da bude” poručio je Dragan, najmlađi u porodici Pešić, porodici kojoj je višeboj u krvi.